.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8486/2022
25.08.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA, advokata iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Vranja, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 774/22 od 04.04.2022. godine, na sednici održanoj 25.08.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 774/22 od 04.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 774/22 od 04.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Vranju, presudom P 1353/19 od 08.02.2022. godine, ukinuo je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 293/2019 od 20.05.2019. godine, za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara, po računu br ../2019 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izvršenja u iznosu od 6.633,00 dinara, te odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu ove iznose tuženi isplati, kao neosnovan (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da tuženom isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 42.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konašne isplate (stav drugi izreke).
Viši sud u Vranju, presudom Gž 774/22 od 04.04.2022. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedenu prvostepenu presudu (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi, da su Zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Stoga, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U ovoj parnici tužba je podneta radi duga na ime pruženih advokatskih usluga u predmetu Osnovnog suda u Vranju R4.I.br ../2017, u iznosu od 6.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Prema obrazloženju pobijane drugostepene presude, tužiocu nije poverena radnja na sastavljanju prigovora radi ubrzavanja postupka u navedenom predmetu, te istom ne pripada pravo na isplatu naknade za sastav prigovora u iznosu od 6.000,00 dinara.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, imajući u vidu da odluka o novčanoj nagradi za obavljanje advokatske radnje zavisi od konkretne činjenično-pravne situacije.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi odredbi člana 413., 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga je podneta 20.05.2019. godine, vrednost predmeta spora iznosi 6.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi i o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Odredbom člana 467. ZPP je propisano da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.
Prema tome, kako ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
