Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, koga zastupa Stojan Ilić advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 885/22 od 14.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 885/22 od 14.04.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 885/22 od 14.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1721/19 od 07.03.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinut je u celosti platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 738/19 od 30.08.2019. godine, za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu broj ../2019 od 08.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate, kao i za troškove izvršenja u iznosu od 7.900,00 dinara i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 54.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 885/22 od 14.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1721/19 od 07.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačenog tumačenja prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, iz razloga što ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. O pravu tužioca nižestepeni sudovi odlučili primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a plaćanje advokatskih usluga je činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga podneta je 30.08.2019. godine. Označena vrednost predmeta spora je 6.000,00 , a postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je, prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić