Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što iz obrazloženja proističe da se revizija odnosi samo na usvajajući deo tužbenog zahteva.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, BB je živela u bračnoj zajednici sa tuženim AA. Iz braka imaju dvoje zajedničke dece, VV, rođenog ... godine i GG, rođenu ... godine. Njihov brak razveden je 2019. godine. BB nakon prekida zajednice života sa tuženim, živi sa ćerkom GG u ..., dok tuženi živi sa sinom VV, takođe u ... . Tuženi je 27.05.2018. godine bio fizički nasilan prema svojoj supruzi zbog čega je PU Sremska Mitrovica naredila izricanje hitne mere privremenog udaljenja tuženog iz stana u ... i hitne mere privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48 časova, sa početkom 29.05.2018. godine u 15,00 časova. Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici od 30.05.2018. godine, usvojen je predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici da se produži hitna mera, te je naloženo tuženom da se privremeno udalji iz stana u Sremskoj Mitrovici i da ne kontaktira i ne prilazi BB na period od 30 dana. Takođe mu je naloženo da se uzdržava od pristupa stanu gde oštećena trenutno boravi, pod pretnjom prekršajnog gonjenja, s tim što će mera trajati 30 dana počev od 31.05.2018. godine. Nakon što su hitne mere istekle, tuženi i BB su nastavili zajednicu života. Zbog navedenog događaja, presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 298/18 od 19.06.2018. godine, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela, zaključenog između OJT u Sremskoj Mitrovici i optuženog AA. Ovim sporazumom AA oglašen je krivim što je dana 27.05.2018. godine, oko 21,20 časova, u Sremskoj Mitrovici, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i da je hteo njegovo izvršenje, primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo svoje supruge, drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje oštećene, na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave, suprugu više puta udario otvorenom šakom u predelu glave, a kada je oštećena pala na pod zadao joj je i nekoliko udaraca nogom u predelu bubrega, a potom je podigao i ugurao u kupatilo, uhvatio je za vrat, te počeo da je davi, a onda je pustio i uhvatio rukama za kosu, te je odvukao do spavaće sobe i bacio na krevet, a kada se oštećena okrenula videla je da drži pištolj u ruci, te joj je pretio da će je ubiti, zatim izvadio okvir od pištolja i ostavio na sto, a oštećena je uspela da pobegne iz kuće sa maloletnom GG i sinom VV, pri čemu je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno i čime je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakona RS, pa mu je sud izrekao uslovnu osudu i utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine nakon pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Početkom decembra 2019. godine Centar za socijalni rad je obavešten od strane Policijske uprave Sremska Mitrovica da je tuženi bio nasilan prema supruzi, jer je došao ispred vrata stana u kojem ona živi i pokušao nasilno da uđe u stan, vređajući i preteći joj. Od strane policije izrečena mu je hitna mera zabrane prilaska i komunikacije sa oštećenom, koja je produžena od strane Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici na 30 dana. Centar za socijalni rad je povodom ovog događaja obavio razgovor sa BB koja je istakla da je dana 30.11.2019. godine tuženi došao ispred stana u kojem ona živi, lupao na vrata, vikao, pretio, pozvao njenog vanbračnog partnera da izađe iz stana, zbog čega je pozvala policiju i naglasila da je uplašena za svoju bezbednost, smatrajući da bi tuženi svojim nasilnim ponašanjem mogao da ugrozi njen telesni integritet. Tuženi je u razgovoru u Centru za socijalni rad minimizirao problem, negirao nasilničko ponašanje i svoj dolazak ispred njenog stana opravdao uznemirenošću zbog toga što je ćerka ispričala da BB novi partner živi sa njima u stanu i da ima kriminalnu prošlost. Centar za socijalni rad je, smatrajući da postoji visok rizik od eskalacije nasilnog ponašanja tuženog u odnosu na bivšu suprugu, predložio mere zabrane pristupa tuženog u prostor oko mesta stanovanja BB na udaljenosti manjoj od 200 metara, zabranu pristupa prostora oko mesta njenog zaposlenja na udaljenosti manjoj od 100 metara i zabranom daljeg njenog uznemiravanja u smislu da se uzdržava od svakog ponašanja kojim bi ugrozio njeno duševno zdravlje, spokojstvo i telesni integritet.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, utvrđenog izvođenjem dokaza na raspravi na osnovu člana 383. stav 4. ZPP, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, odredbe iz članova 197. stav 1. i 198. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, kada je odredio mere zaštite od nasilja u porodici, zabranom tuženom da pristupa u prostor oko mesta stanovanja svoje bivše supruge na udaljenosti manjoj od 200 metara i zabranom da dalje uznemirava svoju bivšu suprugu, zlonamernim i bezobzirnim ponašanjem kojim bi ugrozio njen telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da radnje koje je tuženi preduzeo prema bivšoj supruzi imaju obeležja nasilja u porodici kojima se ugrožava ne samo psihički, već i telesni integritet, te da ovako preduzete radnje kod bivše supruge tuženog opravdano izazivaju strah i bojazan za sopstveni život. U postupku je utvrđeno da je tuženi prema bivšoj supruzi ispoljio ponašanje, koje predstavlja nasilje u porodici u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, zbog čega su opravdano određene mere zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. stav 1. i stav 2. tog Zakona, usled opasnosti da će se nasilje u porodici ponoviti.

Navodi revizije da se kritični događaj ne može deklarisati kao nasilje u porodici jer nije bilo nikakvog ni fizičkog, ni verbalnog sukoba, te da je i krivična prijava protiv tuženog odbačena, i kako nakon kritičnog događaja, a ni pre njega, u ukupnom periodu od tri pune godine nije dolazilo do sukoba između tuženog i BB, tako da jedino ispravna odluka koju je sud trebalo da donese jeste da odbije tužbeni zahtev u celosti, lišeni su svakog osnova i nisu od značaja za donošenje drugačije odluke. Naime, suprotno navodima revizije, ovakvo ponašanje tuženog ne predstavlja izolovan slučaj, kod činjenice da je tuženi bio fizički nasilan prema supruzi 27.05.2018. godine (prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela), te da je kritičnom prilikom početkom decembra 2019. godine pokušao nasilno da uđe u njen stan, vređao je i pretio, zbog čega mu je izrečena mera od strane Policijske stanice u Sremskoj Mitrovici, i ne dovodi u sumnju pravilno utvrđeno činjenično stanje o postojanju nasilja u porodici.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se ni ostalim navodima u reviziji, koje je takođe cenio, ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude i zbog čega ih posebno nije obrazlagala, je saglasno ovlašćenju iz člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Tuženi u postupku po reviziji nije uspeo, pa mu saglasno odredbi iz člana 153. stav 1. ZPP ne pripadaju troškovi sastava revizije, zbog čega je primenom odredbe iz člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić