Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse. Drugostepenu presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R3 24/16 od 21.04.2016. godine predloženo je Vrhovnom kasacionom sudu da o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude se odluči na osnovu odredbe člana 395. ZPP. U obrazloženju je navedeno da je potrebno da se ujednači sudska praksa u pogledu tumačenja i primene odredbi člana 195. stav 1. Zakona o nasleđivanju i člana 90. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio razloge apelacionog suda za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, čime su se stekli uslovi za odlučivanje primenom člana 395. ZPP (tužilac pogrešno u reviziji se pozvao na odredbu člana 404. ZPP), pa je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac i tuženi su rođena braća, a pokojni VV je bio njihov otac. Rešenjem Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću R2 65/10 od 29.03.2010. godine, sada pokojni VV je potpuno lišen poslovne sposobnosti. Rešenjem Centra za socijalni rad ... od 13.04.2010. godine za staratelja VV postavljena je njegova supruga GG. Rešenjem Centra za socijalni rad ... od 09.06.2010. godine GG, kao staratelju VV, odobreno je da u ime i za račun štićenika može zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju sa BB. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je dana 08.07.2010. godine, između BB, koji je zastupan od strane angažovanog punomoćnika po specijalnom punomoćju overenom u Konzulatu Republike Srbije, kao davaoca izdržavanja i VV iz ..., čiji je staratelj supruga GG iz ..., kao primaoca izdržavanja. U članu 1. ugovora o doživotnom izdržavanju konstatovano je da je primalac izdržavanja VV vlasnik ½ dela porodične stambene zgrade površine od oko 80m², pomoćne zgrade površine oko 70m², objekta 1 i 2, površine oko 100m², koje su sagrađene na parceli broj .../... k.o. ... u ..., u ulici ... broj ..., upisane u ln. br. ... k.o. .... U članu 1. spornog ugovora konstatovano je i da je primalac izdržavanja vlasnik raznih mašina za obradu kamena i vršenje kamenorezačkih poslova (testere, brusilice, šlajferice i dr. pomoćnih ručnih alata), kao i ½ dela stvari koje predstavljaju pokućstvo. Pokretne stvari, koje su predmet spornog ugovora, bile su u državini primaoca izdržavanja. Članom 3. ugovora je predviđeno da davalac izdržavanja svakog meseca dostavlja putem pošte i na drugi način potrebne novčane iznose primaocu izdržavanja, koji će se koristiti i upotrebiti za obezbeđenje hrane, lekova, ogreva, odeće, obuće i drugih životnih potreba primaoca izdržavanja, a navedena novčana sredstva davalac izdržavanja će dostavljati iz .... Istim članom je predviđeno da se davalac izdržavanja obavezuje da će po smrti primaoca izdržavanja istog sahraniti i izdati sva podušja po običajima sredine, podići spomenik, kao i snositi troškove oko sahrane, a članom 4. predviđeno je da se primalac izdržavanja obavezuje da svoju imovinu koja je predmet ugovora posle svoje smrti ostavi davaocu izdržavanja. Ugovor je overen od strane sudije. Davalac izdržavanja je svoje ugovorne obaveze izvršavao na način kako je to ugovorom i predviđeno.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca odbili.

Zakonom o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'' 46/95, 101/2003), a koje odredbe su bile na snazi u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, je propisano da ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe (član 194); ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom, ugovor je ništav (član 195. st. 1. i 2).

Polazeći od navedene odredbe člana 195. stav 1. Zakona o nasleđivanju i odredbe člana 84. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima prema kome ugovor kao i drugi pravni posao može se preduzeti preko zastupnika, proizlazi da se ugovor o doživotnom izdržavanju može zaključiti preko punomoćnika. Zabranom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preko punomoćnika priznalo bi mu se svojstvo strogo ličnog pravnog posla, a što on (ugovor) po svojoj pravnoj prirodi nije i ne može biti, s obzirom na to da mu takva priroda nije zakonom određena.

Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen dana 08.07.2010. godine u pismenom obliku i overen od sudije koji je pre overe pročitao strankama ugovor i upozorio na posledice zaključenja istog a u prisustvu staratelja primaoca izdržavanja koji je postavljen od strane organa starateljstva uz pismeno odobrenje istog organa za zaključenje spornog ugovora u postupku koji je pravnosnažno okončan pred Centrom za socijalni rad ... i u prisustvu punomoćnika davaoca izdržavanja po specijalnom punomoćju koje je overeno u Konzulatu Republike Srbije, s obzirom na to da davalac izdržavanja ovde tuženi već dugi niz godina živi u inostranstvu.

Među strankama nije sporno da se ugovor o doživotnom izdržavanju može zaključiti preko punomoćnika. Sporna je forma punomoćja. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, jer punomoćje koje je dao tuženi, kao davalac izdržavanja nije overen od strane sudije, već konzula u Konzulatu Srbije u ....

Prema odredbi člana 90. Zakona o obligacionim odnosima forma propisana zakonom za neki ugovor ili drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Sledom toga bi i punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju moralo u smislu člana 195. stav 1. Zakona o nasleđivanju biti overeno od strane sudije, a kako i tvrdi tužilac. Međutim, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, restriktivno tumačenje i primena navedenih odredbi člana 90. Zakona o obligacionim odnosima, po kome bi sporno punomoćje moralo biti overeno od strane sudije, bilo bi protivno prirodi i cilju forme u pravu. Navedena odredba člana 90. Zakona o obligacionim odnosima ima u vidu pre svega pismenu formu punomoćja sa običnom (od strane službenika suda) overom kao uobičajenom i najčešćom. Iako forma punomoćja ulazi u formu pravnog posla – ugovora i čini njen sastavni deo, u konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju koji je tuženi, kao davalac izdržavanja zaključio preko punomoćnika sa overenim punomoćjem u konzulatu, nije ništav u smislu odredbe člana 195. stav 2. Zakona o nasleđivanju. Ovo iz razloga, što je staralac primaoca izdržavanja, koji je postavljen od strane organa starateljstva, ugovor odobrio i za primaoca izdržavanja primao izdržavanje, a tuženi kao davalac izdržavanja od zaključenog ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja svoje ugovorne obaveze je izvršavao na način kako je to ugovorom i predviđeno.

Iz navedenih razloga, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, pa je neosnovano isticanje u reviziji tužioca da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 395. i člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić