Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 390/20 od 28.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestpeni sudovi dali za svoje odluke u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju i pitanje osnova odgovornosti za štetu i postojanje uslova za oslobađanje od odgovornosti imaoca opasne stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Zato ukazivanje u reviziji na različito presuđenje u jednoj odluci Apelacionog suda u Beogradu ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, a razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su sa pravnim stanovištem izraženim u odluci Vrhovnog kasacionog suda od 26.01.2022. godine u predmetu Rev 3003/20 na koji se takođe revizijom tužilaca ukazuje, pa ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije, pa imajući u vidu navedeno u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužilaca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 04.10.2011. godine i tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, pa se dozvoljenost revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno prema vrednosti predmeta spora. Vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioca AA iznosi ukupno 645.000,00 dinara, a za tužioce BB i VV po 500.000,00 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa je revizija tužilaca nedozvoljena.

Zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić