Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 599/24 od 03.12.2024. godine je navedena prvostepena presuda ukinuta u delu mere naloženog iseljenja tužene VV i odluke o troškovima postupka, a potvrđena je u preostalom delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi GG je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu prema članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/2023) u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2005 ... 6/2015) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, a ni bitna povreda zbog koje se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. tačke 2, 3. i 5. ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 394. tačka 4. i člana 396. stav 1. ZPP. Osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u revizijskom postupku nije dozvoljeno. Odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 1. ovog zakona, koji nije primenjen kod donošenja drugostepene presude.

Prema činjenicama utvrđenim u sprovedenom postupku, tužilja VV i njen unuk iza umrlog sina, ovde tužilac BB, žive na istoj adresi u ..., na kojoj živi i tužena VV, ćerka tužilje, a tuženi GG, sin tužene VV, živi na drugoj adresi u ... Tuženi je nezaposlen, bez sredstava za izdržavanje, sklon kockanju. Troškove njegovog života i dugova uglavnom je snosila tužilja, ali je i pored toga tuženi skoro svakodnevno dolazio ispred kuće u kojoj žive tužioci, vikao bi ispred kuće tražeći novac od tužilje, gađao kuću jajima, pisao grafite, učestalo tužilju nazivao telefonom, psovao, vređao i uznemiravao pretnjama da će spaliti kuću, srušiti spomenik na grobu njenog supruga i sina, da će joj ubiti unuka (tužioca BB), psovao joj mrtvog sina (oca tužioca BB). Istu psovku izgovorio je i tužiocu uz pretnju fizičkim obračunom pozivajući da izađe ispred kuće, zbog čega je tužilac pozvao policiju. Povodom događaja sa pretnjama upućenim tužilji na dan 31.10.2021. godine, tuženi je zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ osuđen na zatvorsku kaznu presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 176/2023 od 21.06.2023. godine. Ranija osuđivanost tuženog za isto krivično delo cenjena je kao otežavajuća okolnost. Prema pribavljenom mišljenju organa starateljstva subjektivni osećaj ugroženosti kod tužilaca je izražen, a u okolnostima naglašenog hroniciteta ispoljavanja nasilja sa tendencijom usložnjavanja postoji visok rizik od ponavljanja nasilja u porodici, zbog čega je ocenjeno da su predložene mere zaštite od nasilja u porodici svrsishodne.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, presudama nižestepenih sudova u skladu sa prihvaćenim mišljenjem organa starateljstva, protiv tuženog su određene odgovarajuće mere zaštite od nasilja u porodici, zabrane približavanja tužiocima i zabrane pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilaca na udaljenosti manjoj od 200m i zabrane daljeg uznemiravanja tužilaca, primenom člana 198. stav 2. tačke 3, 4. i 5. Porodičnog zakona, u odgovarajućem trajanju. U vidu se imalo da je tuženi ispoljio ponašanje i prema jednom i prema drugom tužiocu sa karakteristikama nasilja u porodici u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona. Ocena je data o razlozima zbog kojih se tužilac BB smatra članom porodice sa pravom na zaštitu od nasilja u porodici po odredbi člana 197. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tuženog nije osnovana u osporavanju pravilnosti i zakonitosti pobijane presude.

Neosnovani su navodi revidenta da iz iskaza tužioca ne proizlazi da je tuženi u odnosu na njega ispoljio ponašanje koje se može okarakterisati kao akt nasilja u porodici i osporavanje ocene da je tužilac sekundarna žrtva nasilja vršenog prema tužilji.

Tužilac, koji dom ima na istoj adresi kao i tužilja, ponašanjem tuženog koji ispred kuće viče, psuje, preti, ispisuje grafite na kući i gađa je jajima, takvim ponašanjem tuženog je i sam ugrožen u spokojstvu u sopstvenom domu. Tužilac je i posredna žrtva nasilja u porodici zbog postupaka tuženog prema babi sa kojom je tužilac blizak, dok utvrđeno o postupcima tuženog prema tužiocu lično, tužioca čine neposrednom žrtvom verbalnog i psihičkog nasilja tuženog u događajima koje je opisao u svom iskazu. Opisano ponašanje tuženog u dužem vremenskom periodu predstavlja porodično nasilje prema tužiocima. Atacima na kuću u kojoj tužioci žive i imaju dom, tuženi je ugrožavao njihov mir i spokojstvo, pretnjama, zastrašivanjem i vređanjem ugrožavao bezbednost i psihički integritet tužilaca, vređao osećaj pijeteta prema najbližim srodnicima, te vršio psihičko nasilje. Žrtva psihičkog nasilja pored babe, na koju je tuženi atakovao zahtevima da mu daje novac, vređanjem, pretnjama i izazivanjem straha i stavljanjem u izgled zla za nju lično i za njoj blisko lice, žrtva nasilja je i tužilac, kao lice koje je tuženi ugrožavao u spokojstvu, ne samo na posredan već i na neposredan način.

Kod iznetog stanja stvari, navodi revizije tuženog su neodrživi, kao i razlozi osporavanja pravilnosti primene materijalnog prava.

O osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca prema tuženom odlučeno je u potpunosti pravilnom primenom materijalnog prava. Krivična osuda tuženog za krivično delo učinjeno na štetu tužilje kao oštećene sa svojstvom žrtve porodičnog nasilja, ne lišava tužioce prava na sudsku zaštitu koju opravdano zahtevaju određivanjem mera porodično-pravne zaštite u sudskom parničnom postupku, čija je svrha u tome da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici i obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti članova porodice izloženih nasilju, kao i otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja.

Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava za koji su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Ponovljeni žalbeni navodi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloge koje revizijski sud prihvata, nije potrebno posebno obrazlagati jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 414. stav 2. ZPP).

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković