Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Radičević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/20 od 15.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 04.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/20 od 15.07.2020. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/20 od 15.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1331/17 od 22.11.2019. godine, stavom prvim izreke, konstatovano je da je tužba povučena u delu zahteva za utvrđenje suvlasništva tužilje na ½ nepokretnosti - stambenoj jedinici u ul. ..., u ..., kao i nepokretnostima upisanim u LN ... KO ... navedenim u izreci, te na pokretnoj stvari – putničkom automobilu opisanom u izreci. Stavom drugim i trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilja, po osnovu bračne tekovine, suvlasnik sa 3/20 na imovini, nepokretnostima utvrđenim u izreci prvostepene presude, dok je od dosuđenog suvlasničnog udela do tražene ½ na istoj imovini, na nepokretnostima utvrđenim u tim stavovima izreke, tužbeni zahtev odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 356.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/20 od 15.07.2020. godine, odbijene su žalbe tužilje i tuženog u pobijanim delovima, dok je odbačena žalba tužilje izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP u vezi člana 506. stav 2. istog Zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta o odlučivanju o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Pravno pitanje koje je predmet spora nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešavanje spornog odnosa stranaka, jer utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, kao i utvrđenje visine suvlasničkih udela supružnika, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Tuženi uz reviziju nije dostavio odgovarajuće dokaze o postojanju različitih sudskih odluka u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan zahtev. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o osnovu i visini suvlasničkih udela stranaka u sticanju zajedničke imovine, u skladu su sa postojećom sudskom praksom i vladajućim pravnim shvatanjem u tumačenju i primeni materijalnog prava - čl. 171. st 1. čl. 176. st 2. i čl. 180. st 1. Porodičnog zakona, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP i našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 20.07.2007. godine, radi utvrđenja svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 501.000,00 dinara i ta vrednost nije promenjena do pravnosnažnog okončanja spora. Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena, doneta je 15.07.2020. godine.

Kako označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić