U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., zaposlenog u ... „...“, sa sedištem u ..., Privrednog društva „Direktno Digital News” d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu i VV iz ... ... internet portala – medija „direktno.rs“, čiji je zajednički punomoćnik Milica Marić Krstić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 256/21 od 02.09.2021. godine, u sednici održanoj 23.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 256/21 od 02.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 273/20 od 20.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi BB iz ..., tuženo privredno društvo „Direktno Digital News” d.o.o. Beograd i tuženi VV iz ... da joj solidarno na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, nastale objavljivanjem nedopuštenih informacija na internet portalu „direktno.rs“ dana ...2020. godine, isplate iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.04.2021. godine do isplate. Stavom drutim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi VV iz ..., odgovorni urednik internet portala – medija „direktno.rs“, da o svom trošku, bez komentara i odlaganja objavi ovu presudu prvog dana nakon pravnosnažnosti na internet portalu „direktno.rs“, pod pretnjom plaćanja novčanog iznosa od 200.000,00 dinara tužilji za slučaj neobjavljivanja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 51.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 256/21 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 273/20 od 20.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18) i našao da je revizija tužilje dozvoljena na osnovu člana 403.stav 2. tačka 1. ZPP , ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na internet portalu „direktno.rs“, dana ...2020. godine, objavljen je tekst pod naslovom „...: ...“, u kome je između ostalog objavljena i informacija da: „GG sarađuje sa menadžmentom ... i preko svojih firmi dobija novac iz kase ..., što se vidi i u izveštaju Generalnog državnog revizora. U jednoj od glavnih GG firmi „...“, osim GG većinskog vlasnika, suvlasnici su i direktorka firme AA, bivša ... DD, ĐĐ iz ... i EE, ... najvećeg i najskupljeg ... poslovnog promašaja i nacionalnog debakla, ... „...“. Kompanija ..., u vlasništvu firme ... čiji je gazda takođe GG, dugogodišnji je strateški partner „Telekoma“ i vezana je ugovorom sa .... Dakle, dobija finansijsku podršku i iz kase ...“. Privredno društvo „Direktno Digital News” d.o.o. Beograd je izdavač medija- internet portala „direktno.rs“, a tuženi VV u vreme objavljivanja spornog teksta bio je ... medija - internet portala „direktno.rs“. Sporni tekst napisan je u formi intervjua, a kao autor je potpisano lice ... Tužilja je direktor „...“ d.o.o. ..., a članovi tog privrednog društa su privredno društvo „...“ d.o.o. ... sa udelom od 51%, tužilja sa udelom od 16,34%, EE sa udelom od 16,33% i ĐĐ sa udelom od 16,33%. Tužilja je bila zamenica ... ... Javna medijska ustanova „...“... kao zakupodavac i „...“ d.o.o. ... kao zakupac, imaju zaključen ugovor o zakupu prostorija ...

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima i članova 154. i 158. ZOO, ocenili da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi suprotno revizijskim navodima, pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Zakonom o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14... 12/16) propisano je da je javno ifnormisanje slobodno i ne podleže cenzuri (član 4. stav 1.), da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 1. i 2.), a odredbom člana 9. istog Zakona propisano je da su urednik i novinar dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jemči slobodu izražavanja svakome, pa i pojedincima i štiti slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, slobodu primanja i saopštavanja informacija širokog i raznovrsnog dijapazona informacija i ideja. Obuhvata i izražavanje mišljenja kao što su kritički i vrednosni sudovi. Takva zaštita nije ograničena samo na sadržaj koji naiđe na pozitivan prijem ili koji se smatra neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije i ideje koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju. Ograničenja slobode izražavanja propisane su u odredbi člana 10.stav 2. Konvencije, a između ostalog i zaštita ugleda i prava drugih.

U konkretnom slučaju, sporni tekst vezan je za pojave i događaje o kojima javnost ima opravdan interes da bude informisana, u skladu sa članom 5. Zakonom o javnom informisanju i medijima. Objavljena informacija u spornom tekstu prvenstveno se odnosi na način raspolaganja sredstava Javne medijske ustanove „...“, saradnjom sa GG i tvrdnjom da „preko svojih firmi dobija novac iz ..., što se vidi i u izveštaju Generalnog državnog revizora“. S tim u vezi, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tekst sadrži informaciju od javnog interesa, u skladu sa funkcijom i ulogom medija u društvu, kojom se objektivno ukazuje na moguće nepravilnosti u funkcionisanju javnih ustanova od nacionalnog interesa i načinu trošenja budžetskih sredstava. Ocenivši takođe, da se u spornom tekstu ustvari govori o tome da treće lice GG, preko svojih firmi dobija novac od ..., a da se tužilja pominje samo kao manjinski suvlasnik i direktor njegove firme.

Po oceni revizijskog suda, tekst nije objavljen sa namerom diskreditacije ličnosti tužilje, već radi informisanja javnosti o pitanju od javnog značaja i pri tom su informacije koje se odnose na tužilju da je direktor i član privrednog društva „...“ čiji je većinski suvlasnik GG i da je bila zamenica ... ..., istinite i potpune informacije, pa se iste ne mogu smatrati leziono podobnim da tužilji povrede ljudsko dostojanstvo i prouzrokuju štetu u smislu člana 5., 9., 15., 79., 102., 112. i 120. Zakona o javnom informisanju i medijima, da bi ona imala pravo na naknadu nematerijalne štete u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Sledom toga, pravilno je odbijen i zahtev za objavljivanjem presude, u smislu člana 120 Zakona o javnom informisanju i medijima.

Nasuprot navodima revizije, nižestepeni sudovi su cenili i kontekst u kome su iznete navedene informacije, pravilno nalazeći da se u konkretnom slučaju ne radi o bezrazložnom napadu na ličnost tužilje, niti o uvredi, s obzirom na to da tužilja nije označena kao lice koje na nezakonit način u svojstvu zastupnika pravnog lica (direktora „...“) posluje i dobija finansijsku podršku iz ..., niti da na takav način to privredno društvo „dobija novac iz kase ...“. Osim toga, sloboda izražavanja i objavljivanja informacija vezana za određene pojave i događaje, nužno ne zahteva postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti i otklanjanja svake sumnje, već je dovoljno slobodno izraziti i objaviti informaciju zasnovanu na izvesnom činjeničnom osnovu.

Na osnovu izloženog, neosnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, s obzirom na to da iznete činjenične tvrdnje i po oceni ovog suda, objektivno nisu leziono sposobne, odnosno podobne da povrede ugled i čast tužilje u smislu odredbe člana 79. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije cenio, s obzirom na to da se rezizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić