.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 857/2021
04.03.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilja maloletne AA čiji je zakonski zastupnik majka BB, i BB obe iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Đorđević advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., radi utvrđivanja očinstva, vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/20 od 01.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/20 od 01.10.2020. godine, stava prvog izreke - u pogledu odluke o delimičnom odbijanju zahteva za izdržavanje, i stava drugog izreke.
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/20 od 01.10.2020. godine u preostalom delu stava prvog izreke - u pogledu odluke o troškovima prvostepenog postupka, tako što SE OBAVEZUJE tuženi da isplati tužiljama iznos od 29.300,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.
ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P2 23/19 od 15.07.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi VV iz ... prirodni otac tužilje maloletne AA, rođene u ..., ...2016. godine od majke BB iz ... . Stavom drugim izreke, naloženo je matičaru Gradske opštine Savski Venac da u izvod iz matične knjige rođenih maloletne AA, zaveden pod tekućim brojem .. za 2016. godinu, u rubrici „ime oca“ upiše „VV, JMBG ...“. Stavom trećim izreke, maloletna AA iz ... poverena je na čuvanje, negu i vaspitanje majci BB iz ... koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da će se lični odnosi tuženog sa maloletnom AA odvijati u skladu sa dogovorom roditelja. Stavom petim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa izdržavanju tužilje maloletne AA svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec plaća iznos od 40.000,00 dinara počev od 21.02.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi, tako što će taj iznos plaćati na tekući račun zakonske zastupnice maloletne AA, majke BB iz ..., označen u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa izdržavanju tužilje maloletne AA iz ... plaća iznos od još 20.000,00 dinara, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, počev od 21.02.2019. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom sedmim izreke odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P2 23/19 od 15.07.2020. godine u šestom i sedmom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja delimično osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji nisu posebno navedene odredbe procesnog prava koje je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi na odluku o glavnoj stvari, pogrešno primenio ili ih uopšte nije primenio. Zato se pravilnost drugostepene presude u pogledu te odluke neosnovano osporava zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u drugostepenom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je biološki otac tužilje, maloletne AA, rođene ...2016. godine. Maloletno dete živi sa majkom - tužiljom BB, u zakupljenom stanu za koji mesečna zakupnina iznosi 400 evra. Pohađa privatni vrtić za čije usluge se mesečno plaća naknada u visini od 46.000,00 dinara, školu baleta i dečiju školu za koje postoje izdaci u ukupnom iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Troškovi ishrane deteta i majke mesečno iznose 400 evra, za odeću i obuću deteta u istom vremenskom periodu izdvaja se između 100 i 150 evra, a troškovi odmora - dva puta godišnje, iznose po 1.000 - 1.500 evra. Tužilja BB je do 2018. godine radila u Kompaniji „GG“ gde je ostvarivala zaradu u iznosu od oko 2.000 evra mesečno. Sada obavlja marketinške poslove u ... ordinaciji svog brata za platu od oko 30.000,00 dinara mesečno. Tužilji BB novčano pomažu brat i roditelji. Tuženi je zaposlen i njegova mesečna zarada iznosi oko 236.000,00 dinara. Sa suprugom i dvoje dece, uzrasta od tri i devet godina, živi u stanu koji je kupio tokom 2014. godine od novčanih sredstava obezbeđenih ugovorom o kreditu sa rokom otplate od 30 godina. Visina rate kredita je 364 evra mesečno, a tuženi ima i obavezu vraćanja pozajmice Građevinskoj direkciji Srbije (za garažno mesto) u iznosu od 120 evra mesečno u periodu od 10 godina. Supruga tuženog je vlasnica privatne agencije za konsultantske usluge, osnovane u maju 2019. godine, i njena zarada iznosi oko 30.000,00 dinara mesečno. Pre toga bila je u radnom odnosu i ostvarivala je zaradu u visini od 70.000,00 do 80.000,00 dinara mesečno. Troškovi korišćenja stana u kojem tuženi živi sa porodicom iznose oko 18.000,00 dinara mesečno. Porodica tuženog za ishranu mesečno troši oko 400 evra. Starije dete tuženog pohađa osnovnu školu i bavi se vanškolskim aktivnostima, a mlađe dete pohađa državni vrtić. Za odeću, obuću i druge potrepštine dece mesečno je neophodan iznos od oko 400 evra, a za garderobu tuženog i njegove supruge oko 300 evra. Tuženi od oktobra 2019. godine plaća izdržavanje tužilji, maloletnoj AA u iznosu od 35.000,00 dinara mesečno.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o obavezi tuženog da izdržava tužilju - maloletno dete i njenoj visini.
Revizija tužilja se u suštini svodi na ponavljanje navoda žalbe da je za izdržavanje maloletnog deteta - tužilje AA, nedovoljan iznos od 40.000,00 dinara i da tuženom za njega i još dvoje dece ostaje iznos od 160.000,00 dinara, tako da je povređeno pravo tužilje da uživa standard kojim živi tuženi kao dužnik izdržavanja. Ovi navodi bili su predmet ocene drugostepenog suda, a argumente kojima je taj sud obrazložio njihovu neosnovanost prihvata i revizijski sud. Navodi revizije da drugostepena presuda sadrži razloge kojima se tužiljama daju saveti o načinu na koji će koristiti finansijska sredstva, nisu posebno cenjeni jer ne utiču na pravilnost odluke o visini izdržavanja.
Zbog toga, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava - odredbe člana 160. i člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, pa je na osnovu člana 414. stav 2. ZPP - bez posebnog obrazlaganja revizijskih navoda, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Međutim, osnovani su navodi revizije o nepravilnosti odluke o troškovima postupka.
Nižestepeni sudovi su odluku o tome doneli primenom člana 207. Porodičnog zakona. Po stanovištu prvostepenog suda, izjava o priznanju očinstva mogla je biti data u upravnom postupku i obaveza izdržavanja maloletnog deteta je mogla biti izvršavana dobrovoljno, ali je za to bio potreban dogovor i komunikacija roditelja koji su u konkretnom slučaju izostali zbog njihovog ličnog sukoba, pa je zato najpravičnije da svaka stranka - oba roditelja snose svoje troškove postupka. Drugostepeni sud je takvu odluku prihvatio, sa obrazloženjem da je tuženi već u odgovoru na tužbu priznao očinstvo i da najbolji interes tužilje - maloletne AA, nalaže da se tuženom omogući da joj on, bez opasnosti za sopstvenu egzistenciju i egzistenciju drugo dvoje dece, u što kraćem roku isplati celokupan iznos dosuđenog izdržavanja i razliku između tog i iznosa od 35.000,00 dinara koji je plaćan od 21.10.2019. godine, odnosno da ne bude dodatno zadužen i plaćanjem parničnih troškova.
Odredbom člana 207. Porodičnog zakona propisano je da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.
Tuženi je izazvao pokretanje ovog postupka jer je izjavu o priznanju očinstva mogao dati i pre podnošenja tužbe, u skladu sa članom 51. stav 1. Porodičnog zakona. S`obzirom da to nije učinio, po stanovištu revizijskog suda, dužan je nadoknaditi tužilji troškove za sastav tužbe u iznosu od 25.500,00 dinara i za sudske takse za tužbu i prvostepenu presudu u iznosu od po 1.900,00 dinara. Ostale troškove, nastale radi odlučivanja o zahtevu za izdržavanje, trebalo bi da snose oba roditelja imajući u vidu kako odnos dosuđenog i traženog izdržavanja tako i činjenicu da tuženi, nakon priznanja očinstva, plaća izdržavanje u iznosu koje je za samo 5.000,00 dinara niža od dosuđenog.
Tužilje nemaju pravo na naknadu troškova postupka po žalbi i troškova postupka po reviziji jer su u tim postupcima sa izjavljenim pravnim lekovima uspele u srazmerno neznatnom delu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke, a primenom člana 165. stav 1. i 2. u vezi sa članom 153. stav 3. istog zakona, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
