Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetni stan u Beogradu u ulici ..., kupljen je u maju mesecu 1998. godine na ime sada pok. GG, sa kojim je tužena živela verujući da su zasnovali vanbračnu zajednicu koja je trajala sedam godina. Tužilac (rođen ...1999. godine) je sin sada pok. GG koji je preminuo pre njegovog rođenja ...1999. godine. U ostavinskom postupku za naslednike pok. GG su oglašeni njegovi roditelji, koji su u zemljišnim knjigama upisali svoje pravo vlasništva na predmetnom stanu sa udelima od po 1/2 idealnog dela. Pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 3039/2000 od 22.06.2000. godine, utvrđeno je da je sada pok. GG prirodni otac tužioca. Pored toga, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 754/13 od 16.04.2015. godine, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P 110/10 od 25.01.2012. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev VV (ovde tužene) da se utvrdi da je po osnovu rada, doprinosa i sticanja u vanbračnoj zajednici sa pok. GG (ocem tužioca) stekla pravo susvojine sa 60,84/100 idealnih delova na stanu broj ..., koji se nalazi u Beogradu u ulici ..., površine 27 m2. Istom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev glavnog umešača AA (ovde tužioca) i utvrđeno je da je vlasnik spornog stana što su tužena i roditelji sada pok. GG dužni da priznaju i trpe, te da dozvole glavnom umešaču da se uknjiži u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Istovremeno je tužena obavezana da ovde tužiocu preda u posed i na korišćenje predmetni stan. Ključeve od predmetnog stana tužilac je primio od tužene 22.12.2015. godine, a na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je tržišna vrednost zakupnine za predmetni stan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, nalazeći da je tužilac svojstvo vlasnika predmetnog stana stekao pravnosnažnošću presude u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu, odnosno donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 754/13 od 16.04.2015. godine, kojom je utvrđeno da je vlasnik predmetnog stana. Shodno tome, tužilac do tog trenutka nije mogao raspolagati spornim stanom pa nije mogao ni ostvarivati prihod od izdavanja istog iz kog razloga nema pravo na naknadu štete zbog izmakle dobiti (neostvarene zakupnine).

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da je tužilac stekao pravo svojine na predmetnom stanu nasleđivanjem u trenutku smrti ostavioca, odnosno u konkretnom slučaju danom svog rođenja, dok sa druge strane tužena nije bila savestan držalac predmetnog stana, imajući u vidu stanje u zemljišnim knjigama (roditelji sada pok. GG su bili upisani kao vlasnici sa po 1/2 idealnog dela po osnovu nasleđa) što je tuženoj bilo poznato, niti se može smatrati da je bila u opravdanom uverenju da stan predstavlja njeno vlasništvo, budući da je u postupku koji je vodila tražila utvrđenje suvlasničkog udela na stanu. Pored toga, drugostepeni sud je pribavio i izvršio uvid u spise Višeg suda u Beogradu P 110/10 i utvrdio da je tužilac, preko svog zakonskog zastupnika, podneo tužbu za glavno mešanje dana 12.10.2000. godine, radi utvrđenja prava svojine na predmetnom stanu protiv ovde tužene i roditelja svog oca. Predmet po tužbi glavnog mešanja je spojen predmetu P 3566/99 na ročištu održanom 26.10.2000. godine, pa je drugostepeni sud zaključio da je tužena od tada nesavestan držalac predmetnog stana. Sledom navedenog i primenom članova 39. i 40. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da predmetno potraživanje nije zastarelo, pa je tužena u obavezi da tužiocu naknadi štetu na ime izgubljene dobiti koju je tužilac mogao ostvariti izdavanjem predmetnog stana u zakup, a čija visina je utvrđena veštačenjem.

Po oceni Vrhovnog suda osnovani su navodi revizije, da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 383. i 394. ZPP, koja je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema članu 38. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savestan držalac nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari niti odgovara za pogoršanje i propast stvari nastalo za vreme njegovog savesnog držanja, dok je nesavestan držalac dužan da nadoknadi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, otuđio ili uništio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere, kako je to propisano odredbom člana 39. stav 2. tog zakona. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena, ali vlasnik može dokazivati da je savestan držalac postao nesavestan i pre dostavljanja tužbe (član 39. stav 7. navedenog zakona).

Sledom navedenog pravo tužioca na naknadu štete zbog nekorišćenja predmetnog stana zavisi od razjašnjenja bitnih činjenica o savestnosti, odnosno nesavesnosti tužene kao držaoca predmetnog stana. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu na osnovu člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP, nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Međutim, drugostepeni sud je činjenice na osnovu kojih je zaključio o nesavesnosti tužene kao držaoca predmetnog stana utvrdio ocenom izvedenih dokaza, kao i pribavljanjem i čitanjem spisa Višeg suda u Beogradu P 110/10, bez otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom protivno odredbi člana 383. tog zakona.

Prema navedenoj odredbi člana 383. ZPP, drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave (stav 1.). Ako veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi ili dokazi čije je izvođenje odbio prvostepeni sud, može da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom (stav 3.). Drugostepeni sud će da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti (stav 4.). Sledom navedenog, drugostepeni sud nije mogao bez otvaranja rasprave da vrši ocenu izvedenih dokaza, niti da izvodi dokaz čitanjem spisa Višeg suda u Beogradu P 110/10 i utvrđuje činjenično stanje na osnovu koga je odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva preinačenjem odluke, pa je zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka pobijana odluka morala biti ukinuta. Pored toga drugostepeni sud pri odlučivanju o visini potraživanja nije razjasnio konkretna sporna pitanja na koja je ukazano u rešenju Vrhovnog kasacionog suda Rev 6679/2021 od 16.12.2021. godine, što je bio dužan po članu 398. stav 2. ZPP koji se primenjuje i u postupku povodom revizije na osnovu člana 419. tog zakona.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda ovog spora.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud otkloni bitne povrede postupka na koje je ukazano ovim rešenjem, kako bi bio u mogućnosti da na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, primenom materijalnog prava donese na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić