Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., selo ..., čiji su punomoćnici Zvonko Lukić i Milan Kosanović, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 970/18 od 10.09.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 970/18 od 10.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 970/18 od 10.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3258/17 od 21.09.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka isplati 62.985,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od dana podnošenja tužbe 02.03.2017. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 28.338,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 970/18 od 10.09.2020. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka isplati 62.985,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od dana podnošenja tužbe 02.03.2017. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate na ime zakonske zatezne kamate na troškove postupka u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke nižestepenih sudova, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.03.2017. godine sa zahtevom za isplatu 62.985,39 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić