Apelacioni sud u Novom Sadu presudom poslovni broj Gž 1860/15 od 04.02.2016. godine stavom prvim žalbu tužioca odbija i presudu Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P 12189/13 od 09.02.2015. godine u pobijanom odbijajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka potvrđuje. Stavom drugim odbija zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim odbija zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv drugostepene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac AA je sin iz prvog braka, a tuženi BB sin iz drugog braka sada pok. GG. Tužena VV je supruga tuženog BB. Tuženi su se 1994. godine iselili u ..., ali su ostali u kontaktu sa pok. GG. Redovno su joj slali novac, održavali kontakte telefonom tokom vikenda, sa DD i ĐĐ su imali dogovor da pomažu GG i da se staraju da ima sve što je potrebno. Kada su 2000. godine tuženi sa ćerkom došli u ...,GG izrazila je želju da sa tuženima zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, jer su oni i pre toga vodili brigu o njoj. Dana 21.08.2000. godine zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju između GG, kao primaoca izdržavanja, i BB i VV kao davalaca izdržavanja. Ugovorom je konstatovano da davaoci izdržavanja žive u ... i da ugovorne strane ne ugovaraju zajednicu života. Davaoci izdržavanja su se obavezali da primaocu izdržavanja pruže izdržavanje u obimu koji je potreban za svakodnevan normalan život, da joj u slučaju bolesti obezbede odgovarajuće medicinske usluge, lekove, negu i ostale potrebne usluge i da je nakon smrti sahrane po mesnim običajima. Primaoc izdržavanja je nakon smrti ostavio u vlasništvo davaocima izdržavanja u jednakim delovima navedenu nepokretnost stan broj ... površine 77m2 na ... spratu više stambene zgrade broj ... u ... u ulici .... Navedeni ugovor je overen pred sudijom Opštinskog suda u Novom Sadu pod brojem R .../..., nakon što je isti u ugovornim stranama u celosti pročitan i protumačen. Sudija je upozorio ugovorne strane da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici.

Tuženi su povremeno dolazili u Srbiju radi posete GG, a DD je za račun tuženih preuzeo plaćanje GG računa i troškova za lekove i hranu, obilazio je, vodio kod lekara i pravio društvo. Tuženi su GG davali novac, kupovali kućne aparate i 2001. godine finansirali joj put u ... i boravak kod njih. Nakon operacije GG, posećivali su je supruga i ćerka tuženog. DD i ĐĐ su nastavili u ime i za račun tuženih da se staraju da GG ima sve što je potrebno za život, nabavili su joj lekove i hranu i brinuli o njenom zdravlju. Sve do pred kraj 2011. godine GG je normalno funkcionisala, vodila računa o ishrani i redovno vežbala. Sa tuženima je održavala kontakt putem telefona, pisama elektronske pošte i skajpa. Decembra 2011. godine GG je povredila nogu zbog čega je DD u dogovoru sa tuženima angažovao medicinsku sestru da vodi računa o ishrani i nezi GG. Uslugu medicinske sestre je platio tuženi koji je došao u Srbiju kada ga je DD obavestio da je GG u lošem stanju. Nakon što se dogovorio sa majkom da ona pređe u dom za stara lica, tuženi je pokrio sve troškove oko njenog smeštaja, te je GG od 28.12.2011. godine živela u staračkom domu. DD i ĐĐ su nastavili da je redovno obilaze i staraju se o njenim svakodnevnim potrebama, a GG je bila zadovoljna negom u domu. GG je preminula 23.03.2012. godine a sve troškove njene sahrane snosio je tuženi. Tužilac i njegova porodica nisu obilazili GG dok je bila u domu.

Prvostepeni sud, odbija primarni i eventualni zahtev, za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odnosno za utvrđenje da je ugovor o doživotnom izdržavanju u stvari ugovor o poklonu, iz razloga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, odnosno za utvrđenje ništavosti.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen zahtev tužioca (primarni i eventualni).

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Članom 194. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95) propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Odredbom člana 195. istog zakona, propisano je da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom ugovor je ništav. U smislu člana 23. istog zakona, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od 3 godine od dana smrti primaočeve. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili, da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Predmetni je ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi – pismeni ugovor koji je pročitan i protumačen od strane sudije, overen nakon što je sudija ugovorne strane upozorio na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Ugovor je u potpunosti ispunjavan od strane davalaca izdržavanja, koji su se starali o svim potrebama pok. GG tokom 12 godina koliko je ugovor trajao. Primalac izdržavanja je bila racionalna i realno orjentisana osoba, bez znakova bolesti ili starosti koji bi ukazivali da zaključenje ugovora nije predstavljalo nikakvu neizvestnost za davaoca izdržavanja. Ozbiljnu bolest pok. GG otkrila je nakon godinu dana i posle oporavka sledećih 10 godina uobičajeno živela, pri čemu joj se stanje pogoršalo nekoliko meseci pre smrti, zbog čega je smeštena u dom gde joj je pružena celodnevna i potpuna nega, što su tuženi u celosti finansirali, a snosili su i troškove sahrane nakon smrti primaoca izdržavanja.

Ne radi se u ugovoru koji je zaključen u cilju lišavanja tužioca naslednih prava na imovini, koja je predmet ugovora, kako to neosnovano smatra revident te u konkretnom slučaju nema ništavosti ugovora u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe nema mesta ni primeni člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju, jer nije u konkretnom slučaju narušen princip alatornosti imajući u vidu da zaključenje ugovora nije predstavljalo nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Bolest primaoca izdržavanja je otkrivena tek nakon godinu dana i posle oporavka sledećih 10 godina primalac izdržavanja je uobičajeno živela za koje vreme su davaoci izdržavanja izvršavali svoje ugovorne obaveze. Činjenica da su davaoci izdržavanja živeli u ..., nije od uticaja na drugačije presuđenje imajući u vidu da predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovorne strane su konstatovale da ne ugovaraju zajednicu života. Ugovorom je konstatovano da davaoci izdržavanja žive u ..., pri čemu su sve svoje obaveze iz ugovora prema primaocu izdržavanja izvršili.

Samim tim navodi revidenta da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, jer se ugovor o doživotnom izdržavnju zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača, a davalac izdržavanja to nisu mogli da ispune jer su živeli u Kanadi, ne može se prihvatiti kao osnovan.

Kako ne postoje revizijski razlozi kao ni oni na koje se pazi po službenoj dužnosti, revizijski sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić