Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Đelić advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd-Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa za PIO, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka koje je sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1897/18 od 25.10.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 14.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka koje je sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1897/18 od 25.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1897/18 od 25.10.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2432/17 od 14.09.2018. godine u delu odluke o troškovima parničnog postupka i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2432/17 od 14.09.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO po stopi koja bude važila na dan uplate na iznose osnovice bliže označene u stavu prvom izreke, za period od jula 2014. godine do aprila 2015. godine, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1897/18 od 25.10.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2432/17 od 14.09.2018. godine potvrđena.

Protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka u smislu odredbe člana 408. i 420. ZPP („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi posebnu parnicu, već je iste mogao da potražuje i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima parničnog postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužiocana naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a odredbom člana 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi nadoknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Prema članu 156. ZPP tužilac će nadoknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod na tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredbi, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju tuženi prilikom isplate novčane naknade nije izvršio isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu koji je uspeo u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi odredbe člana 420. ZPP ukinuo odluku o troškovima parničnog postupka i predmet, u ukinutom delu, vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić