U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ljubisav – Batan Radosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koje zastupaju punomoćnici Goran Đurković i Ivan Marić, advokati iz ..., radi utvrđenja ništavosti i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1523/19 od 12.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1523/19 od 12.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Valjevu P br. 3/18 od 04.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. GG, bivše iz ..., kao primaoca izdržavanja i tuženih BB i VV, kao davaoca izdržavanja i overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu dana 19.01.2005. godine pod brojem R ../2005, apsolutno ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, što bi tužene bile dužne priznati i trpeti posledice ništavosti. Stavom drugim odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. GG, bivše iz ... kao primaoca izdržavanja i tuženih BB i VV, kao davalaca izdržavanja i overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu dana 19.01.2005. godine pod brojem R ../2005, što bi tužene bile dužne priznati i trpeti posledice raskida. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženima, na ime parničnih troškova, solidarno isplati iznos od 307.275,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1523/19 od 12.09.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Valjevu P 3/18 od 04.01.2019. godine i odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG je bila majka tužioca, a tetka tuženima. Roditelji tužioca su se razveli kada je tužilac imao tri i po godine, a tužilac je ostao da živi sa ocem i sa majkom nije održavao odnose sve do 1974. godine. Nakon toga su oni bili u dobrim odnosima, međusobno su se posećivali, a tužilac je majci povremeno pomagao davanjem novca i stvari.

Pok. GG je ostvarivala penziju od oko 20.000,00 dinara, povremeno je izdavala jednu sobu u stanu, ali ova primanja nisu mogla da pokriju njene troškove života, te se ona najpre obratila svom sinu (ovde tužiocu), sa predlogom za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju, što je on odbio, nakon čega je njen predlog za zaključenje ovakvog ugovora odbila i sestra, DD, da bi na kraju ugovor o doživotnom izdržavanju bio zaključen sa ovde tuženima. U ugovoru je konstatovano da su davaoci izdržavanja poslednjih nekoliko godina brinuli i snosili troškove života, stanovanja, naknade za utrošenu električnu energiju, telefona, komunalija i kablovske televizije, kao i lečenja primaoca izdržavanja, te su u daljem navedene obaveze davaoca izdržavanja i naknada primaoca izdržavanja za pruženo izdržavanje u vidu nepokretnosti bliže navedene u ugovoru.

Pok. GG je preminula dana ...2017. godine, a za njenog naslednika je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O br. ../17 od 07.11.2017. godine oglašen njen sin, ovde tužilac. Tužene su svoju ugovornu obavezu ispunjavale tako što su pok. GG mesečno davale novac za plaćanje komunalnih usluga, obezbeđivale hranu koju su donosile u ..., jednom godišnje su spremale posek, slavu i zimnicu, kupovale su joj sredstva za higijenu, a deca tuženih su jedno vreme stanovali kod pok. GG u stanu i pomagala joj, što je činila i njena sestra, majka tuženih, koja je za vreme bolesti boravila kod GG u stanu i posećivala je u bolnici. Tužene su pomagale kod održavanja stana i snosile troškove sahrane koja je obavljena prema pravoslavnim običajima, obezbedile mermernu ploču kojom je prekrivena grobnica, koja je ranije napravljena od strane GG i njenog supruga.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materilano pravo donoseći pobijanu presudu, a za istu su dali dovoljno razloga, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pravilno su sudovi zaključili da je sporni ugovor zaključen u cilju izdržavanja pok.majke tužioca, a ne radi izigravanja njegovog naslednog prava, te da nema nedozvoljenih pobuda za zaključenje ugovora iz člana 53. Zakona o obligacionim odnosima. Pok. majka tužioca je imala potrebu da zaključi ovakav ugovor, s obzirom da je živela sama i želela da obezbedi negu za slučaj bolesti, što su tužene i njihova majka činile, iako nisu stanovale sa njom, pri čemu i nije bila ugovorena zajednica života, a što nije predstavljalo nikakvu prepreku za ispunjavanje obaveza iz ugovora. Da sada pok. majka tužioca nije htela da izigra njegova zakonska nasledna prava govori i činjenica da je ona prvo njemu ponudila zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju, što je on odbio. Ugovor je izvršavan, a pok. majka tužioca se nije žalila na ponašanje tuženih, niti je za života pokrenula parnicu za raskid ovog ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza.

Suprotno navodima revizije, pok. GG je imala potrebu za zaključenje spornog ugovora, bez obzira na činjenicu da je imala penziju (koja je inače bila niska) i svoje prihode dopunjavala izdavanjem jedne sobe. Ona je živela sama i htela je da sebe obezbedi u starosti i bolesti, a takođe i da obezbedi sredstva za plaćanje komunalija za stan u kome je živela. Činjenica da tužene nisu imale ključ od spornog stana ne dokazuje suprotno, jer je u postupku utvrđeno da su tužene i njihova majka bile u stalnom kontaktu sa pok. GG, te da su u stan provalile upravo zbog toga što se ona nije javljala na telefon, kada su je zatekle bolesnu u stanu i smestile je u bolnicu.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije da je kod sada pok. majke tužioca postojala nepoštena pobuda za zaključenje ugovora, s obzirom na sve utvrđene okolnosti u pogledu zaključenja spornog ugovora i okolnosti koje su prethodile zaključenju tog ugovora, pri čemu je ugovor izvršavan u potpunosti, na šta ukazuje i činjenica da sada pok. majka tužioca nije tražila raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je inače trajao 12 godina, od zaključenja do smrti sada pok. GG.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da je sporni ugovor zaključen da bi pok. majka tužioca ostavila stan tuženima, jer je tužilac materijalno obezbeđen, pošto tužilac u toku postupka nije dokazao ovu svoju tvrdnju.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić