.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 862/2021
31.08.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ratko Korlat, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3114/18 od 24.01.2020. godine, u sednici održanoj 31.08.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3114/18 od 24.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 682/14 od 16.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade za korišćenje vozila, za period od 30.03.1999. godine do 25.04.1999. godine isplati 62.618,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.1999. godine do isplate, a za period od 26.04.1999. godine do 24.06.1999. godine isplati 187.247,89 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.06.1999. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, za period od 25.06.1999. godine do 02.06.2014. godine, isplati 27.260.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 41.250,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu P 682/14 od 15.01.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog oduzimanja vozila isplati 453.819,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.1999. godine, kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda Beogradu Gž 3114/18 od 24.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 682/14 od 16.03.2016. godine i dopunska presuda Višeg suda u Beogradu P 682/14 od 15.01.2018. godine, a odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Preduzeće ''NTO Luma trans'' iz Prizrena, imalo je pravo svojine na motornom vozilu – kamionu marke ''Mercedes'' tipa .., proizvodnje 1978. godine, sa registracijom važećom do 16.09.1999. godine. Tužilac je bio osnivač, direktor i zakonski zastupnik navedenog preduzeća. U cilju odbrane zemlje tokom ratnih dejstava 1999.godine na području Kosova i Metohije, tužena je oduzela navedeno motorno vozilo koje se nalazilo u državini tužene do 27.12.1999. godine, kada ga je ustupila na trajno korišćenje, bez naknade, preduzeću DD ''Morava'' Kruščce, na osnovu rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Resora javne bezbednosti od 27.12.1999. godine, kao i na osnovu ugovora o međusobnoj saradnji od 29.12.1999. godine. U postupku licitacije predmetno vozilo je 25.12.2009. godine prodato BB. Preduzeću ''Luma trans'' Prizren i tužiocu nikada nije isplaćena naknada za korišćenje predmetnog vozila, naknada zbog izgubljene zarade, kao ni naknada vrednosti predmetnog vozila. Navedeno preduzeće je prestalo da postoji 03.06.2003. godine. Tužbu u ovoj parnici tužilac je podneo 12.06.2009. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbene zahteve tužioca radi naknade štete u visini vrednosti oduzetog vozila, korišćenja vozila i izgubljene zarade, nalazeći da tužilac nema aktivnu legitimaciju jer nije bio vlasnik predmetnog vozila, a ne postoji ni pravni osnov prelaska potraživanja sa preduzeća, koje je bilo vlasnik navedenog vozila, na tužioca kao osnivača, direktora i zakonskog zastupnika Preduzeća ''Luma trans'' iz Prizrena.
Vrhovni kasacioni sud prihvata stanovište nižestepenih sudova, jer nalazi da je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava, s obzirom da tužilac nije oštećeni u ovoj parnici, u smislu člana 154. stav 1. i 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Naime, članom 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Obim naknade materijalne štete propisan je članom 189. stav 1. istog zakona, tako što oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja i navoda u reviziji proizlazi da tužilac nije bio vlasnik predmetnog motornog vozila, već zahtev za naknadu štete zasniva na činjenici da je bio osnivač, zakonski zastupnik i direktor preduzeća koje je bilo vlasnik predmetnog motornog vozila, a koje je prestalo da postoji brisanjem iz Registra privrednih subjekata. U takvoj situaciji, potraživanje naknade štete koja je eventualno nastala za preduzeće, kao bivšeg vlasnika predmetnog vozila, koje je prestalo da postoji, može preći na tužioca, pod uslovom da je to određeno materijalno-pravnim odnosom tužioca i navedenog preduzeća, ili je prenos potraživanja određen odgovarajućim zakonskim normama kojima je regulisan prestanak preduzeća kao pravnog lica. Kako je u konkretnom slučaju tužilac samo bivši osnivač, direktor i zakonski zastupnik preduzeća koje je (iz razloga koji nisu utvrđeni u ovoj parnici), brisano iz Registra privrednih subjekata, to je potraživanje tužioca koje je predmet tužbenog zahteva, neosnovano.
Revizijom tužilac neosnovnao ukazuje da su nižestepeni sudovi propustili da ocene osnovanost tužbenog zahteva u kontekstu primene člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, jer je nesumnjiva činjenica da tužilac nije bio vlasnik predmetnog vozila.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
