U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Selaković, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje BB iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Joksimović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 594/23 od 20.12.2023. godine, u sednici održanoj dana 29.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 594/23 od 20.12.2023. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 903/2021 od 07.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je precizrani primarni tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog kojim je tražio da se utvrdi da je dana 05.06.2023. godine prestala obaveza tužioca – protivtuženog da izdržava tuženu – protivtužilju. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi otac AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tužene – protivtužilje kćerke BB plaća mesečni iznos od 40.000,00 dinara za period od 11.02.2022. godine, kao dana podnošenja protivtužbe, pa do 06.09.2023. godine i mesečno iznos od 70.000,00 dinara počev od 07.09.2023. godine kao dana presuđenja pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi, dospele rate odjednom u trenutku presuđenja, a ubuduće do svakog 10. u mesecu, uplatom na tekući račun bliže naveden u izreci. Stavom trećim izreke, protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje preko dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara do traženog iznosa od 120.000,00 dinara, za period od 11.02.2022. godine do 06.09.2023. godine, i preko dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara do traženog iznosa od 120.000,00 dinara, za period počev od dana presuđenja pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi, ja odbijen. Stavom četvrtim izreke, protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac – protivtuženi da obavezu plaćanja doprinosa na ime izdržavanja tužene – protivtužilje vrši uplatom na tekući račun majke tužene – protivtužilje VV je odbijen. Stavom petim izreke, protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac – protivtuženi da snosi polovinu od ukupnog iznosa na ime svih školarina tužene – protivtužilje u roku od 5 dana od dana dostavljanja računa sve dok za to postoje zakonski uslovi, je odbijen. Stavom šestim izreke, precizirani eventualni tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog kojim je traženo da se obaveza plaćanja doprinosa na ime izdržavanja tužene – protivtužilje vrši na način što će se obustavljati mesečno u visini od 25% od redovne mesečne plate tužioca – protivtuženog, umanjene za poreze i doprinose, najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec, je odbijen. Stavom sedmim izreke, zahtev punomoćnika tužioca – protivtuženog za određivanje privremene mere bliže označen u izreci je odbijen. Stavom osmim izreke, zahtev punomoćnika tužene – protivtužilje za određivanje privremene mere bliže navedene u ovom stavu, je odbijen. Stavom devetim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženoj – protivtužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 420.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 594/23 od 20.12.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba je delimično usvojena i delimično odbijena, a prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je snižena obaveza tužioca po tom osnovu sa dosuđenog iznosa od 420.800,00 dinara, na iznos od 285.800,00 dinara, a potvrđena u preostalom pobijanom odbijajućem delu tužbenog zahteva, usvajajućem delu protivtužbenog zahteva i u delu u kome je odbijen predlog tužioca za određivanje privremene mere. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac tužene. Presudom P 2715/06 od 17.05.2006. godine razveden je brak tužioca i majke ovde tužene, u to vreme zajednička maloletna deca poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilac kao otac obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje dece plaća iznos od po 25% od bruto iznosa za svako dete pojedinačno. U međuvremenu je prestala obaveza tužioca za izdržavanje sina, brata tužene. Tužena je rođena ...2001. godine u ... . Sada živi u ..., zajedno sa majkom i očuhom u kući koju su kupili na kredit. Mesečna rata za kredit iznosi 800 evra, a režijski troškovi oko 100-150 evra mesečno. Majka tužene je profesor na fakultetu i zarađuje mesečno iznos od 1.500 evra, a očuh tužene je penzioner sa mesečnom penzijom u iznosu od 1.100 evra. Tužena je redovan student Visoke ... škole u ..., ... institut u ..., gde pohađa smer ..., a koju školu je prvi put upisala školske 2021/2022 godine, dok je drugu godinu upisala školske 2022/2023 godine. Godišnja školarina iznosi ukupno 697 evra i odobreno je plaćanje u 10 rata, s tim što privatni časovi ... iznose 250 evra mesečno. Tužena je po savetu profesorke išla u Austriju na obuku što je koštalo 2.000 evra. Kuća u kojoj tužena živi udaljena je od fakulteta, prevoz je loše organizovan zbog čega koristi sopstveni prevoz i mesečno joj je za benzin potrebno između 100-200 evra. Na fakultetu boravi ceo dan, te joj je za ručak potrebno 100 evra mesečno, za higijenu od 50-70 evra mesečno, za ishranu 200 evra mesečno, za džeparac, izlaske 100-120 evra mesečno, za odeću i obuću 100-120 evra mesečno. Dijagnostikovana joj je migrena i ciste na mozgu u decembru 2020. godine, te redovno ide na preglede koji iznose 80 evra mesečno, tako da njene sopstvene mesečne potrebe iznose oko 1.000 evra. Tužilac je rođen 1965. godine, doktor je ... nauka i redovni profesor Univerziteta u ..., ... fakultet – ... . Doprinosio je izdržavanju tužene tokom 2019. i 2020. godine u iznosu od 300 evra (34.000,00 dinara), a pored toga je plaćao časove ... i kotizaciju za letnju ... školu. U julu 2022. godine ostvario je neto mesečnu zaradu u iznosu od 119.059,82 dinara, u avgustu iznos od 121.941,30 dinara, a u septembru iste godine iznos od 119.656,74 dinara. Tužilac honorarno radi i na projektima, te na taj način pored redovne mesečne zarade mesečno može da zaradi iznos od oko 250-300 evra. Zasnovao je novu bračnu zajednicu, njegova supruga je invalid i prima invalidsku penziju u iznosu od oko 25.000,00 dinara do 30.000,00 dinara. Tužilac je osnivač firme „... consulting“ koja se nalazi u aktivnom statusu. U svom vlasništvu poseduje 4 stana, od kojih 2 izdaje u zakup za mesečnu zakupninu od po 30.000,00 dinara. Poseduje i vikendicu u ... i poljoprivredno zemljište u ... koje izdaje za godišnju arendu u iznosu od 1.500 evra. Naveo je da tužena nije prihvatila njegov novi brak, te da je to uticalo na njihove kontakte koji se sada retko ostvaruju i u poslednje 4 godine uopšte nisu imali lični kontakt već samo povremeno telefonom, a da ga tužena ne obaveštava o sebi, svom zdravlju i školovanju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da postoji kontinuitet školovanja tužene, iz kog razloga su shodno članu 155. stav 2. i 4. Porodičnog zakona ocenili da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje tužbenog zahteva, a da su se stekli uslovi za usvajanje protivtužbenog zahteva.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Članom 155. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da punoletno dete, koje se redovno školuje, ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26 godine života.

Članom 155. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelja, odnosno druge krvne srodnike.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Izdržavanje punoletnog deteta ostvaruje se pod određenim uslovima. Naime, zakonska obaveza roditelja da srazmerno svojim mogućnostima izdržava punoletno dete koje se redovno školuje uslovljeno je obavezom punoletnog deteta da izvršava svoje školske obaveze, redovno polaže ispite i po isteku jedne školske godine upiše narednu godinu studija, izuzev ako je dete iz opravdanih razloga u tome sprečeno.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužena redovan student Visoke ... škole u ..., ... institut u ..., koju je upisala školske 2021/2022 godine, a da je drugu godinu upisala školske 2022/2023 godine, što ukazuje da tužena ispunjava svoje studentske obaveze s obzirom da je drugu godinu upisala redovno nakon završetka prve školske godine. Navodi revizije da je tužena imala diskontinuitet u školovanju u periodu od 2019. godine do 2021. godine nije od uticaja na drugačiju odluku s obzirom da je pravo punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja zakonom ograničenom njegovom životnom dobi tako da traje najkasnije do navršene 26 godine života i uslovljeno je redovnim školovanjem. Kako je u vreme podnošenja tužbe, protivtužbe pa i u vreme kada je glavna rasprava zaključena, tužena na redovnom školovanju sledi da osnovano traži obavezivanje tužioca da doprinosi njenom izdržavanju. Po oceni revizijskog suda, odlučujući o zahtevu tužioca za utvrđenje prestanka njegove obaveze izdržavanja ili eventualno smanjenje obaveze izdržavanja, kao i o protivtužbenom zahtevu, pobijanom odlukom pravilno su razmotrene sve bitne okolnosti za donošenje pravilne odluke. O visini doprinosa za izdržavanje punoletnog deteta nižestepeni sudovi su odlučili stavljajući u odnos mesečne potrebe tužene koja se nalazi na redovnom školovanju, kao i mogućnosti roditelja da doprinose izdržavanju tužene vodeći pri tome računa o zaradi koju roditelji tužene ostvaruju, nepokretnostima i prihodima koje po tom osnovu ostvaruju, prihodima koje ostvaruju supružnici roditelja tužene, ali i zdravstvenog stanja supruge tuženog. Dosuđena suma izdravanja predstavlja primeren iznos kojim se doprinosi izdržavanju tužene u skladu sa tako određenim materijalnim mogućnostima tužioca. Eventualno loši odnosi roditelja i deteta, sami po sebi ne isključuju obavezu izdržavanja deteta.

Ostalim navodima revizije se faktički ponavljaju žalbeni navodi i navodi izneti u prvostepenom postupku koji su bili predmet pravilne ocene nižestepenih sudova i istima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke. Tužiočeva argumentacija kojom se u sumnju dovodi utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja revizijske navode dozvoljene u smislu člana 407. stav 2. ZPP pa i u situaciji kada se ima u vidu izuzetak predviđen članom 403. stav 2. ZPP.

Pravilnom primenom odredaba člana 153., 154., 165. stav 2. ZPP odlučeno je o troškovima parničnog postupka.

Na osnovu izloženog Vrhovni sud je shodno članu 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, a zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je odbijen, jer ovi troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković