Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 413/2023 od 28.08.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbu odbio, a presudu Osnovnog suda u Vrbasu P2 494/21 od 25.05.2023. godine, potvrdio. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca- protivtužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 … 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i odredbe člana 202. Porodičnog zakona, pa je našao da revizija tužilje-protivtužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od 2016. godnie do kraja 2021. godine, u kojoj je rođeno zajedničko dete maloletna VV, rođena ...2017. godine. Parnične stranke su živele u kući oca tuženog na adresi u ..., a sa njima u zajednici živela je i ćerka tužilje iz prethodne vanbračne zajednice sa GG, maloletna DD, koja je presudom Osnovnog suda u Vrbasu P2 106/2016 od 21.06.2016. godine poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tokom zajednice života odnosi su u početku bili skladni a potom su se pojavile nesuglasice između vanbračnih partnera što je kulminiralno krajem decembra 2021. godine, prijavom nasilja 24.12.2021.godine, koje je tužilja prijavila u odnosu na tuženog. Osnovni sud u Bečeju je doneo rešenje NP 137/21 od 25.12.2021. godine, kojim je usvojen predlog za produženje hitne mere udaljenja učinioca iz stana i privremene mere zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi, pa je naloženo tuženom da se privremeno udalji iz stana na adresi u ... . To rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Npž 21/21 od 29.12.2021. godine. Potom je tužilja podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu krivičnu prijavu 04.01.2022. godine protiv tuženog i njegovog oca ĐĐ, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršeno na štetu tužilje i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršenog na štetu maloletne DD i maloletne VV. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju Kt br.190/22 od 10.06.2022. godine, ta krivična prijava je odbačena. Protiv tog rešenja tužilja je podnela prigovor pa je Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu donelo rešenje broj Ktpo 43/22 od 07.07.2022. godine kojim je prigovor usvojen i dato obavezno uputstvo Osnovnom javnom tužiocu u Bečeju da nastavi krivično gonjenje. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju Kt br.190/22 od 17.03.2023. godine, odbačena je krivična prijava zakonske zastupnice oštećenih maloletnih DD i VV, AA podneta 10.01.2022. godine u odnosu na ĐĐ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Za vreme trajanja izrečene hitne mere, tužilja se, sa decom, preselila u kuću svog oca u ... na adresi u ulici ... broj .., da bi maloletna DD ubrzo nakon preseljenja, na svoju inicijativu i uz saglasnost tužilje, prešla da živi kod svog oca, tačnije kod svoje babe po ocu. Tužilja je rođena ...1991. godine u ... i završila je trogodišnju srednju školu. Po obrazovanju je ...mehaničar. Od novembra meseca 2022. godine zaposlena je u ... u Industriji mesa „EE“, gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 40.000,00 dinara. Tuženi je rođen ...1978. godine u ..., završio je srednju mašinsku školu, a po zanimanju je bravar. Zaposlen je u A.D. „ŽŽ“ u ..., u stanom radnom odnosu gde ostvaruje zaradu od 50.000,00 dinara. Živi u ... u kući koja je vlasništvo njegovog oca, sa maloletnom VV i ocem ĐĐ koji je penzioner. Dodatno se radno angažuje baveći se bravarskim poslovima na koji način može da prihoduje mesečno oko 300 evra. Maloletna VV je rođena ...2017. godine i pohađa vrtić u ... . Nije korisnik dečijeg dodatka a za njene nužne troškove nema ishrane, odeće i higijene potrebno je mesečno oko 20.000,00 dinara dok je za troškove odlaska kod logopeda potrebno 12.000,00 dinara mesečno. Dobrog je opšteg zdravlja ali ima problema sa vidom i strabizmom oka te za potrebe kupovine flastera za oči i oftamološke preglede mesečno izdvaja iznos od oko 10.000,00 dinara. U stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Bečej od 25.03.2022. godine je navedeno da je od prekida zajednice života tuženi imao kontakt sa maloletnom VV za novu godinu, nakon čega su kontakti prestali, pa je sa voditeljem slučaja sačinjen plan kontakta oca sa detetom. U izveštaju se navodi da je otac veoma motivisan da se njemu dete poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja je 18.05.2022. godine, bez poziva, pristupila u prostorije Centra za socijalni rad u Srbobranu kojom prilikom je sačinjena njena pisana izjava u kojoj navodi da se u međuvremenu njeno psihičko stanje pogoršalo, da se obratila za pomoć neuoropsihijatru, prvenstveno iz razloga nesnalaženja sa detetom koje je u vrtiću počelo da ispoljava probleme u ponašanju, kao i iz razloga što se oseća uznemireno, iznevši mišljenje da se tuženi trenutno bolje snalazi sa detetom. Izjavila je da je sa ocem deteta, na njenu inicijativu, postigla dogovor o tome da otac samostalno vrši roditeljsko pravo i da je otac preuzeo maloletno dete 13.05.2022. godine. U stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Srbobran od 09.06.2022. godine, između ostalog je navedeno da prema izjavi majke, dete prema njoj ispoljava neposlušnost. Dalje je konstatovano da je tokom praćenja otac u većoj meri preuzeo odgovornost za dete dok je majka svoje napore usmerila ka sopstvenoj psihološkoj stabilizaciji i fanansijskom obezbeđivanju kroz nalaženje zaposlenja, tako što se zaposlila u pekari što je uslovilo dodatne napore u organizovanju čuvanja deteta, pa se sa tuženim dogovorila da on preuzme neposredno staranje o detetu. Iznet je zaključak i predlog da se na osnovu višemesečnog praćenja i posredovanja među roditeljima može zaključiti da trenutno otac u većoj meri od majke ima kompentencije i resurse potrebne za celovito i prvovremeno zadovoljavanje potreba deteta i da je stoga sporazum koji su roditelji postigli u skladu sa interesima deteta. Predloženo je da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, a da se lični kontakti deteta sa majkom odvijaju svakog vikenda od petka u 18.00 časova do nedelje u 17.00 časova. U stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Bečej od 10.11.2022. godine, konstatovano je da je kuća u kojoj je maloletna VV živi sa ocem i dedom po ocu potpuno opremljena za potrebe deteta i da tuženi oko brige o detetu ima podršku svog oca i sestre koja živi u ... . Utisak je da je VV dobija puno pažnje i ljubavi, da joj se ispunjavaju sve želje, a da je otac redovno vodi na potrebne preglede i adekvatno brine o njenim potrebama. Izneta je konstatacija da VV prilikom razgovora nije htela mnogo da priča o roditeljima, a samoinicijativno je jedino pričala o sestri DD, za koju je emotivno vezana i ona joj najviše nedostaje. Procenjeno je da se tuženi u svom roditeljstvu ponaša odgovorno i savesno, poseduje kapacitete da prepoznaje VV razvojne i druge potrebe i veoma je emotivisan da na pravi način na njih odgovori. Saradljiv je, prihvata sugestije i savete i sposoban je da maloletnoj VV osigura bezbedne i sigurne uslove za rast i razvoj. Uzimajući u obzir sve relevantne činjenice, zaključak tog Centra za socijalni rad je, da roditeljsko pravo nad maloletnom VV treba samostalno da vrši otac, a da se lični odnosi deteta i majke odvijaju redovno svakog vikenda od petka u 18.00 časova do nedelje u 17.00 časova. Takođe je iznet zaključak da je, rukovodeći se najboljim interesom maloletne VV, u cilju izbegavanja situacije da ona postane „igračka“ u rukama roditelja i žrtva njihovih međusobnih razmerica, ambicija i zahteva, opravdano je da se odredi predložena privremena mera. U stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Opštine Srbobran od 25.11.2022. godine izneto je mišljenje da otac u većoj meri od majke ima kompentencije i resurse potrebne za celovito i pravovremeno zadovoljenje potreba deteta i da je u skladu sa interesom deteta da se odredi privremena mera sa uređenjem da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, a da se lični kontakti deteta sa majkom odvijaju svakog vikenda od petka u 18.00 časova do nedelje u 18.00 časova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili, a protivtuženi zahtev tuženog- protivtužioca usvojili, tako što su svoju odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane oca, tuženog-protivtužioca, zasnovali na usaglašenom mišljenju Centara za socijalni rad u Srbobranu i Bečeju o tome da trenutno otac u većoj meri od majke ima kompentencije i resurse potrebne za celovito i prvovremeno zadovoljenje potreba deteta, zbog čega je predloženo da otac samostalno vrši roditeljsko pravo. Ceneći usaglašeno mišljenje organa stareteljstva, u smislu odredbe člana 270. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletne VV da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri ocu i uredi način održavanja ličnih odnosa sa majkom u smislu odredbe člana 61. stav 1. i 3. Porodičnog zakona. Odluka o visini doprinosa izdržavanju deteta doneta je primenom odredbe člana 160. stav 2. i 3. Porodičnog zakona, tako što su sudovi zaključili da je, imajući u vidu dostignut životni standard roditelja i utvrđene potrebe njihovog zajedničkog maloletnog deteta, iznos od 5.000,00 dinara, adekvatan postojećim okolnostima, te da je tužilja u mogućnosti da doprinosi u izdržavanju maloletnog deteta tim iznosom bez bojazni da će njena egzistencija biti ugrožena, kao i da će ovim iznosom, zajedno sa sredstvima koje će obezbediti otac, biti zadovoljeni najbolji interesi i dobrobit zajedničkog maloletnog deteta. Privremena mera određena je primenom odredbe člana 449. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/2015), pošto su sudovi zaključili da su za to ispunjeni uslovi propisani tom odredbom zakona, jer je tuženi učinio verovatnim svoje nenovčano potraživanje usmereno na donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava a da je, na osnovu odredbe člana 460. tačka 7. Zkaona o izvršenju i obezbeđenju, nužno privremeno urediti međusobne odnose parničnih stranaka do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, na način da će se ocu poveriti samostalno vršenje roditeljskog prava, dok će se majci omogućiti da održava redovne lične kontakte sa detetom, sve imajući u vidu mišljenje Centra za socijalni rad u Bečeju.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta koja je ratifikovana 1990. godine (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ međnarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovodi javna ili privatna institucija za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.

Na osnovu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljem interesu deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenja roditeljskog prava rukovodi najboljim interesom deteta, propisana je i u odredbi člana 266. stav 1. istog zakona. Pre nego što donese odluku o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, u smislu člana 270. Porodičnog zakona sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Porodični zakon, u odredbi člana 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno i dužnost je roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Prema odredbama članova 76. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, roditelji roditeljsko prvo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život, ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava kojim se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem koje mora biti u najboljem interesu deteta iako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, što je ovde slučaj, ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Interes deteta je pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete o sebi odlučilo, kada bi za to bilo sposobno.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletne VV odlučujući da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, a da dete sa majkom održava redovne kontakte prema utvrđenom modelu predloženom u stručnom mišljenju organa starateljstva, uz ocenu svih okolnosti konkretnog slučaja i uz obavezu majke da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta.

Procena najboljeg interesa maloletnog deteta utvrđena na osnovu usaglašenog stručnog mišljenja organa starateljstva u Srbobranu i u Bečeju, koji je cenjen u sklopu ostalih izvedenih dokaza, ne dovodi se u sumnju navodima revizije koja ne sadrži konnkretne razloge za osporavanje primene materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić