U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Preduzeće za trgovinu i usluge u građevinarstvu AA gradnja DOO Požarevac iz ... , čiji je punomoćnik Aleksandar Stojadinović, advokat iz ... , protiv tuženih BB iz ... i VV iz ... , čiji je punomoćnik Dušan Miladinović, advokat iz ... , radi utvrđivanja, vrednost spora 22.288.716,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2953/23 od 20.12.2023. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2025.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2953/23 od 20.12.2023. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P 35/23 od 29.08.2023. godine, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca da se obaveže prvotuženi BB da mu isplati na ime glavnog duga iznos od 22.288.716,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.06.2022. godine do konačne isplate i obavezan je tužilac da tuženima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 759.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2953/23 od 20.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Višeg suda u Požarevcu P 35/23 od 29.08.2023. godine, kao i zahtev tužioca i prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da se preinače pobijane presude i usvoji tužbeni zahtev ili da se ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ BR.72/11.. 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao izvođač radova i prvotuženi BB kao naručilac radova su zaključili dva ugovora o građenju, prvi od 10.05.2019. godine i drugi od 03.11.2020. godine. Predmet ugovora o građenju od 10.05.2019. godine je izgradnja grubih građevinskih radova na stambeno-poslovnom objektu veličine 650 m2 bruto u Ulici ... u ... na parceli ... KO Požarevac, u svemu prema glavnom projektu za koje je izdata pravnosnažna građevinska dozvola od 19.04.2019. godine. Detaljna specifikacija grubih građevinskih radova data je u glavnom projektu i čini sastavni deo ovog ugovora. Cena ugovorenih radova je 12.708,00 dinara po bruto metru kvadratnom sa uračunatim PDV-om. Plaćanje se vrši nakon overene privremene situacije od strane stručnog nadozora u visini rate, a sve u skladu sa dinamikom gradnje. Predmet ugovora od 03.11.2020. godine je izgradnja grubih građevinskih radova na stambenom objektu veličine 679 m2 bruto u Ulici ... na parceli ... KO Požarevac, a u svemu prema glavnom projektu za koji je izdata pravnosnažna građevinska dozvola od 13.08.2020. godine. Detaljna specifikacija grubih građevinskih radova data je u glavnom projektu i čini sastavni deo ugovora. Cena ugovornih radova je 12.641,00 dinara po bruto metru kvadratnom sa uračunatim PDV-om, a plaćanje se vrši nakon overe privremenih situacija od strane stručnog nadzora u više rata sve u skladu sa dinamikom gradnje. Odredbama člana 7. oba ugovora predviđeno je da će ugovarači potpisati aneks ugovora za radove mimo ugovora.

Među strankama je nesporna činjenica da nikada nisu zaključili anekse ugovora, da je tužilac izveo sve radove koji su predmet člana 1. oba ugovora, a sporno je šta čini predmet ugovora bliže određen u članu 1. oba ugovora. Navedeno sa razloga što je tužilac tvrdio da radovi iz člana 1. oba ugovora ne obuhvataju izgradnju temelja i krova i pripremu gradilišta, a kako ih tužilac naziva neugovorenim radovima koje je tuženi odbio da naknadno plati iste.

Prvostepeni sud je stava da iz oba ugovora proizlazi da je predmet ugovora jasno i precizno određen, da je u vezi istog sačinjena detaljna specifikacija grubih građevinskih radova koja je nesporno bila deo oba ugovora, kao i sam projekat, da je cena po bruto m2 određena za sve radnje koje podrazumevaju izgradnju objekta i imajući u vidu iskaz tuženog, nadzornog organa i sadržaj ugovora, projektnu dokumentaciju, dosadašnje poslove stranaka i konačno priznanje tužioca da su temelj i krov sastavni deo projekta, a samim tim i ugovora.

Iz izvedenih dokaza, prvostepeni sud je utvrdio da je volja ugovornih strana bila da se u slučaju nekih dodatnih zahteva tuženog kao naručioca zaključi aneks ugovora u pismenoj formi, a ne usmeni ugovori, pa da se nameće kao logičan zaključak zašto bi pored jasnih odredaba ugovora u pogledu predmeta, cene, zaključenje aneksa ugovora, dosadašnjih poslova od 2006. godine, zaključivanje drugog ugovora posle prvog ugovora sa identičnim sadržajem, usmeno ugovaran temelj i krov, za koje radove stranke ne znaju ni cenu, već da bi to bila volja tužioca. Prvostepeni sud nalazi da je za tuženog neprihvatljivo da ugovori cenu za deo objekta, a ne za temelj i krova i da to nije bila volja ugovornih strana niti takav način poslovanja može da govori o ozbiljnosti u radu. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac posle nekoliko godina pokušao da posebno fakturiše krov i temelj i pripremne radove, a čija cena za izvođenje je sadržana u određenoj ceni po bruto m2, pri čemu tužilac nije iznosio bilo kakve primedbe u pogledu sadržaja ugovora, predmeta i načina određivanja cene, jer se poslovalo kao i ranije, pa zaključuje da je to bio samo pokušaj tužioca da dva puta fakturiše iste radove iz člana 1. predmetnih ugovora.

Prvostepeni sud se posebno izjasnio u pogledu pripremnih radova, utvrđujući da tuženi ne osporava da su izvedeni, ali da oni nisu bili predmet posebnog naručivanja od strane tuženog, pri čemu isti predstavljaju i deo ugovora i celinu u sklopu ostalih radova navedenih u specifikaciji grubih građevinskih radova shodno članu 2. tačka 28. i 30. Zakona o planiranju i izgradnji, a što je bila i volja ugovornih strana. U prilog ovakvog zaključka prvostepeni sud nalazi da govori i činjenica da tužilac nikada nije tuženog pozvao na plaćanje u vezi istih, niti je ikada bilo reči o ceni, vrst i nameri da ih tužilac posebno fakturiše tuženom, a što je u potpunoj saglasnosti sa iskazom tužioca datim na ročištu 01.12.2022. godine.

U vezi razloga nastanka troškova kod zidanja parapetne sokne, prvostepeni sud je u celini prihvatio navode nadzornog organa koje je stručno lice, diplomirani inženjer građevinarstva, koji je naveo da su troškovi oko zidanja parapetne sokne rezultat greške tužioca i da su isti neznatne vrednosti, a pri tome tužilac nije pružio dokaze da je u vezi istih obustavio radove, tražio saglasnost, odobrenje, pojašnjenje od strane tuženog.

Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u celosti isplatio cenu iz člana 5. za radove iz člana 1. prvog ugovora, pri čemu su dokazi u saglasnosti sa izjavom tuženog datom na ročištu od 26.09.2022. godine kao i cenu iz člana 5. za radove iz člana 1. drugog ugovora, iako tužilac nije ispunio svoju obavezu iz ugovora o građenju u pogledu predaje neophodne dokumentacije kako bi se obavio tehnički pregled i uknjižba, u pogledu koje je više puta pozivan, s obzirom na član 122 Zakona o obligacionim odnosima.

U odnosu na deo tužbenog zahteva koji se odnosi na potraživanje tužioca na zakonsku zateznu kamatu na iznos od 22.288.716,00 dinara od 09.06.2022. godine pa do isplate, prvostepeni sud nalazi da je isti neosnovan iz razloga što tužilac nije pružio dokaz da je tuženi pao u docnju odnosno tužilac nije dostavio nijedan račun, konačnu situaciju bilo koji dokument iz kojeg proizlazi da je pozvao tuženog na plaćanje. Shodno tome, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev u celosti.

Drugostepeni sud prihvata u potpunosti razloge koje je dao prvostepeni sud.

Ceneći navode tužioca kao revidenta, revizijski sud nalazi da su isti neosnovani. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Revizijski navodi se svode na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred prvostepenim sudom, jer prvostepeni sud nije na predlog tužioca odredio veštačenje od strane veštaka građevinske struke s obzirom na količinu, vrstu i vrednost izvedenih radova, kao i na činjenicu da je od dana izvedenih građevinskih radova do dana podnošenja tužbe došlo do povećanja cene i da je potrebno da veštak građevinske struke utvrdi razliku u cini za izvedene ugovorne i neugovorne radove sa obračunatim PDV-om. Naime, bitna povreda učinjena pred prvostepenim sudom ne može biti revizijski razlog primenom člana 407. ZPP. Sa druge strane, na ovaj način se osporava činjenično stanje što takođe ne može biti revizijski razlog. Međutim, prvostepeni sud je dao pravilne razloge iz kojih je odbio predlog za izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, budući da je prvostepeni sud na osnovu zaključenih ugovora, iskaza svedoka i priložene pismene dokumentacije, prvenstveno projekata kao sastavnog dela ugovora utvrdio pravu volju ugovornih strana, što je u domenu suda, a ne veštaka.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovorom o građenju izvođač radova se obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno da na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to plati određenu cenu. Prema ugovorima o gradnji od 10.05.2019. godine i 30.11.2020. godine, tužilac je kao izvođač radova trebao da izvede grube građevinske radove na stambeno- poslovnom objektu veličine 650 m2, a u svemu prema glavnom projektu, odnosno grube građevinske radove na stambenom objektu veličine 679 m2 bruto po ceni od 12.641,00 dinar po bruto m2, pri čemu je detaljna specifikacija grubih radova data u glavnom projektu, kojim su obuhvaćeni i temelj i krov, što je tužilac i priznao tokom postupka. Projekat je bitan elemenat ugovora o građenju kojim se određuje predmet posla izvođača radova. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac izveo sve ugovorene radove, pri čemu su i pripremni radovi sastavni deo ugovorenih građevinskih radova, a iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da su posebno ugovarani. Neosnovano tužilac izvođenje pripremnih radova, krova i temelja podvodi pod naknadne radove, pod kojima se podrazumevaju radovi koji nisu ugovoreni i koji nisu nužni za za ispunjenje ugovora što u konkretnom slučaju nije. Parnične stranke kao ugovorne strane ugovorile su i obim posla, da se izvedu grubi građevinski radovi na stambenom poslovnom objektu veličine 650m2, odnosno na stambenom objektu veličine 679m2 u koji obim su prema utvrđenom činjeničnom stanju obuhvaćeni i navedeni radovi prema ugovorenoj ceni po bruto metru kvadratnom, odnosno da je je cena po bruto m2 određena za sve radnje koje podrazumevaju izgradnju objekta, pa i pripremni radovi, temelj, i krov, a koja cena je u celini bila isplaćena od strane tuženog kako po prvom ugovoru, tako i po drugom ugovoru, a što proizilazi iz naloga za prenos koje je prvostepeni sud cenio kao i iz dostavljenih priznanica. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da su uplate izvršene sa docnjom, da bi tužiocu pripala zakonska zatezna kamata na iznose plaćene sa docnjom, niti je tužilac postavio i opredelio takav tužbeni zahtev. Sa druge strane, cena je formirana prema tada važećim cenama koje su važile u momentu izvođenja radova, a koje su ugovorene između stranaka, pa su revizijski navodi u ovom delu neosnovani.

Shodno tome revizijski sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju.

Odluka o troškovima spora doneta je pravilnom primenom odredbe člana 154, 155. i 163. ZPP.

Predsednikveća-sudija,

TatjanaMatkovićStefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković