Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 864/2022
20.12.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1487/21 od 22.10.2021. godine, u sednici održanoj 20.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1487/21 od 22.10.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1487/21 od 22.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 187/2020 od 02.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu po osnovu nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe, 28.01.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 9.000,00 dinara sa kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1487/21 od 22.10.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen je.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke.

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, zbog zastarelosti potraživanja. Ovo, jer je šteta prouzrokovana pripadnicima bivše JNA u oružanim sukobima sa paravojnim formacijama bivših republika SFRJ do dana njihovog međunarodnog priznanja od strane Generalne skupštine OUN od 22.05.1992. godine, prouzrokovane krivičnim delom oružane pobune iz člana 124. KZ Jugoslavije, zbog čega njeno potraživanje zastareva u roku od 15 godina, propisanom za zastarelost krivičnog gonjenja za to delo. Imajući u vidu da je tužilac učestvovao u oružanim sukobima, a da se povlačenje jedinica JNA i priznanje dogodilo u maju 1992. godine, to su nižestepeni sudovi primenom člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zaključili da je potraživanje tužioca zastarelo, jer je tužilac tužbu radi naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, podneo 28.01.2020. godine, nakon isteka privilegovanog roka zastarelosti potraživanja. Pobijana odluka doneta je primenom člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, na zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom nije od uticaja momenat saznanja za konačan obim štete, jer je reč o roku zastarelosti čijim protekom oštećeni apsolutno gubi pravo na potraživanje naknade štete.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.01.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 350.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 117,51 dinar, zbog čega vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost od 2.978 evra. Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno o sporu male vrednosti, sa kojih razloga revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.