.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8643/2021
13.01.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Gačević, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Sofija Radak, advokat iz ..., radi poveravanja maloletnog deteta, održavanja ličnih odnosa, izdržavanja, lišenja roditeljskog prava, nasilja u porodici, izdavanja privremene mere, odlučujući o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 438/21 od 18.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 13.01.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog - protivtužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 438/21 od 18.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2599/16 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se maloletno dete parničnih stranaka VV, rođena ...2008. godine poverava majci AA koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom drugim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem po modelu koji je naveden u izreci prvostepene presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od po 24% od redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenim za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i to počev od 28.04.2021. godine, kao dana presuđenja pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta, bliže naveden u izreci, dok se tužbeni zahtev tužilje za procenat preko dosuđenog, a do traženih 30% redovnih mesečnih primanja tuženog kao i zahtev za isplatu traženog i dosuđenog iznosa počev od 28.12.2016. godine do 28.04.2021. godine odbija kao neosnovan. Istim stavom odlučeno je da se ovom odlukom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 72/11 od 08.04.2011. godine u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se uredi model viđanja maloletnog deteta i oca, tako što bi se viđali svake nedelje u terminu od 15,00 do 19,00 časova. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se maloletno dete poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se uredi način održavanja ličnih odnosa majke i deteta na način bliže naveden u istom stavu izreke, kao i zahtev da se obaveže majka da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u iznosu od 20% od redovnih mesečnih primanja. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se tužilja potpuno liši roditeljskog prava nad maloletnim detetom. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog kojim je tražio da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici, da se zabrani tuženoj da na bilo koji način dalje uznemirava maloletnu VV, kao i da joj se naloži da se uzdržava svakog drskog zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo maloletne VV, pod pretnjom krivičnog gonjenja. Stavom osmim izreke, odbijen je zahtev tuženog kojim je tražio da sud odredi mere zaštite od nasilja u porodici kojom se tužilji zabranjuje prilazak OŠ „GG“ u ... bliže od 100 metara dva sata pre završetka nastave maloletne VV i dva sata posle završetka nastave. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev tuženog kojim je tražio da sud odredi meru zaštite od nasilja u porodici, te da se zabrani tužilji da prilazi tuženom na udaljenosti manjoj od 100 metara i da joj se naloži da se uzdržava od prilaska tuženom na ovoj udaljenosti, pod pretnjom prinudnog izvršenja i krivičnog gonjenja. Stavom desetim izreke, odbijen je zahtev tuženog kojim je tražio da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici, te da se zabrani tužilji da prilazi i pristupa mestu stanovanja tuženog koji se nalazi u ... u ulici ... broj .. na udaljenosti manjoj od 100 metara i da joj se naloži da se uzdržava od prilaska i pristupa u prostoru oko mesta stanovanja tuženog na istoj adresi, na istoj udaljenosti, pod pretnjom izvršenja i krivičnog gonjenja. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je zahtev tuženog kojim je tražio da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici, te da se zabrani tužilji da na bilo koji način dalje uznemirava tuženog, kao i da joj se naloži da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tuženog. Stavom dvanaestim izreke, određena je privremena mera i maloletno dete parničnih stranaka VV poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom trinaestim izreke, određena je privremena mera i uređen način održavanja ličnog kontakta maloletnog deteta sa ocem po modelu bliže navedenom u istom stavu izreke. Stavom četrnaestim izreke, usvojen je predlog tužilje za određivanje privremene mere i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od 24% od redovnih mesečnih novčanih primanja na isti način kako je određeno stavom trećim izreke presude, dok je predlog tužilje za određivanje privremene mere za procenat preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 30% odbijen kao neosnovan. Ovim stavom je određeno da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka, te da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Stavom petnaestim izreke, odbijen je predlog tuženog da sud privremenom merom maloletno dete poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava kao i da se uredi način održavanja ličnih odnosa sa majkom na način bliže navedenim u izreci, kao i predlog za određivanje privremene mere kojom bi se obavezala tužilja da doprinosi izdržavanju deteta u iznosu od 20% od svojih mesečnih primanja. Stavom šesnaestim izreke, odbačen je predlog tuženog da sud donese rešenje kojim se odobrava da maloletno dete putuje sa ocem na letovanje u ... u ... u periodu od 16.06. do 03.07.2018. godine kao nedozvoljen. Stavom sedamnaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 438/21 od 18.08.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2599/16 od 28.04.2021. godine u stavu prvom, drugom, u usvajajućem delu stava trećeg izreke, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, u usvajaućem delu stava četrnaestog izreke, petnaestom, šesnaestom i sedamnaestom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi – protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode od odlučnog značaja. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, zbog kojeg se revizija shodno članu 407. stav 1. ZPP ne može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 72/11 od 08.04.2011. godine razveden je brak parničnih stranaka, određeno je da će roditeljsko pravo nad maloletnom VV rođenom ...2008. godine, roditelji vršiti sporazumno i zajednički, dok će prebivalište deteta biti na adresi u ... u ulici ... broj .. . Ova parnica pokrenuta je tužbom tužilje 28.12.2016. godine. Tuženi je podneo tužbu 18.01.2017. godine, a nakon podnošenja iste, posebnim podnescima predložio je sudu i donošenje tražene privremene mere kao i rešenja kojim se određuju mere zaštite od nasilja u porodici i da sud donese rešenje kojim se odobrava maloletnom detetu – VV da sa ocem putuje na letovanje u ... – ... . U prvostepenom postupku parnice su spojene radi zajedničkog raspravljanja. Na osnovu nalaza i stručnog mišljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Savski venac od 19.05.2017. godine, 07.07.2017. godine, 11.04.2018. godine, 22.03.2019. godine, 17.05.2019. godine i 28.09.2020. godine, kao i nalaza i mišljenja GCSR – Odeljenje Palilula, koje je tokom postupka postupalo po zamolnici Odeljenja GCSR Savski venac, kao nadležno odeljenje za procenu podobnosti oca, iskaza parničnih stranaka, kao i mišljenja maloletne VV datog u toku postupka utvrđeno je da oba roditelja poseduju sposobnosti za adekvatnu i visoku intelektualnu stimulaciju deteta za njen razvoj, kao i adekvatne materijalne i stambene uslove za organizaciju nege deteta. O maloletnoj VV se neposredno stara majka i devojčica je potpuno adaptirana na život uz majku, veoma je zadovoljna svojim statusom u porodici u odnosu na majku zbog čega ne želi bilo kakvu promenu, a majku opisuje kao „svog najboljeg prijatelja“. Takođe je utvrđeno da je dete privrženo majci sa kojom ima formiranu stabilnu i pozitivnu emotivnu vezu, uz izraženo međusobno razumevanje i poštovanje, kao i da majka ulaže napor da na svaki način relaksira dete i u situaciji prolongiranih sudskih postupaka obezbedi mir i spokojstvo deteta. Takođe je utvrđeno da otac pored privrženosti detetu i formalno iskazano visoke motivacije za zaštitu deteta, izbegava saradnju sa stručnim radnicima i svojim izjavama pokušava da dezavuiše majku i njen odnos sa detetom, te da je dete, iako je odnos maloletne VV sa ocem zasnovan na autentičnim pozitivnim emocijama, povremeno izloženo neprijatnim emocijama, neizvesnosti i nesigurnosti, što se može okarakterisati kao ozbiljan propust u roditeljstvu. Stalan rivalitet oca sa majkom utiče na stagnaciju u razvoju odnosa oca sa detetom, koji ima dobar potencijal za pozitivan razvoj, pri čemu je otac veoma zainteresovan za postignuće deteta u školskom učenju, intelektualnom razvoju i adekvatnu podršku i pomoć. Shodno navedenom, a uzimajući u obzir i trajanje postupka, organ starateljstva je mišljenja da je neophodno doneti konačnu odluku kojom se maloletna VV poverava majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a kontakte deteta i oca potrebno je regulisati po precizno predloženom modelu.
Tužilja je zaposlena u Institutu za ... sa mesečnom zaradom oko 125.000,00 dinara, dodatno je radno angažovana na privatnom fakultetu u ..., od projekata i drugih radnih angažovanja godišnje zaradi još oko 1.000 evra. Tužilja u svom vlasništvu ima stan u kome živi sa maloletnim detetom u ulici ... broj .., površine 56 m2, vlasnik je i stana u ... broj .., površine 198 m2, u kom stanu živi njena baka, kao i stan u ... površine 36 m2. U toku je ostavinski postupak iza smrti oca, a zaostavštinu između ostalog čini stan na ... površine od oko 56 m2 i stan u ulici ... broj .. površine 52 m2. Tužilja godišnje za porez na imovinu izdvaja oko 118.000,00 dinara, nije kreditno zadužena i ne izdržava druga lica. Utvrđeno je da je tuženi zaposlen u Institutu za ... i ranije se dodatno angažovao kao predavač u inostranstvu, jer je redovno godišnje bio predavač u ... za honorarom od oko 1.500 evra, a službeno je bio angažovan i u ... . Vlasnik je stana u ... površine 67 m2 gde živi, kao i vikendice u ... površine od oko 180 m2, za koje godišnje plaća porez 30.000,00 dinara i vlasnik je automobila marke „...“ zbog kog je kreditno zadužen sa mesečnom ratom kredita od 20.000,00 dinara, te po odbitku navedenog iznosa njegova efektivna mesečna zarada je oko 131.000,00 dinara. Roditelji nemaju obavezu izdržavanja drugih lica. Utvrđeno je da su mesečne potrebe maloletnog deteta, s obzirom na organsku hranu koju koristi, odeću, obuću, vanškolske aktivnosti koji se odnose na troškove odbojke, tekvondoa, privatne časove ... jezika i dr u iznosu od 64.000,00 do 69.000,00 dinara, te da je tuženi u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne VV u iznosu od 24% od redovne mesečne zarade umanjene za poreze i doprinose, koji iznos ne dovodi u pitanje njegovu egzistenciju, pri čemu su sudovi imali u vidu ne samo stalne prihode, već i mogućnost tuženog da ostvaruje dodatnu zaradu, imajući u vidu njegove godine života, obrazovanje i činjenicu da je uspešni profesor koji je godinama unazad (izuzev za vreme pandemije Kovid-19) imao dodatna radna angažovanja kao gostujući predavač u zemlji i inostranstvu.
Odlučujući o protivtužbenom zahtevu tuženog kojim je tražio da se tužilja potpuno liši roditeljskog prava prema maloletnoj VV, prvostepeni sud je nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 81. Porodičnog zakona, uzimajući u obzir stručno mišljenje organa starateljstva GCSR Savski venac od 25.09.2020. godine, ocenio da je zahtev tuženog neosnovan. Na osnovu mišljenja nadležnog Centra za socijalni rad utvrđeno je da majka na adekvatan način vrši roditeljsko pravo, da se o maloletnoj VV kontinuirano i uspešno stara od rođenja i da poznaje i poštuje ulogu i značaj drugog roditelja u životu i razvoju detata, te u skladu sa tim podržava lične odnose maloletnog detata sa ocem, kao i autoritet oca. Od strane stručnog tima je procenjeno da je podnošenje tužbe za potpuno lišavanje roditeljskog prava majke od strane oca još jedan elemenat za produžavanje sudskih procesa i održavanje tenziranih odnosa u porodičnom kontekstu, kao određeni vid kontrole oca nad porodičnom organizacijom deteta i majke, kao i nipodaštavanje roditeljskog funkcionisanja majke i njenog značaja u životu i razvoju maloletnog deteta.
Predlog tuženog da sud donese rešenje kojim se odobrava maloletnom detetu da putuje sa ocem u ... od 16.06.2018. do 03.07.2018. godine je odbačen s obzirom da sud prema odredbama Porodičnog zakona nije nadležan da odobrava putovanja dece sa roditeljima, već da odlučuje o delimičnom lišenju roditeljskog prava. Pri tome je ocenjeno da u ponašanju majke nema osnova ni za delimično lišenje roditeljskog prava u pogledu davanja saglasnosti za putovanja maloletnog deteta sa ocem, s obzirom da u spisima predmeta postoje overene saglasnosti tužilje za putovanje maloletne VV sa ocem za 2017, 2018. i 2019. godinu, dok je na ročištu od 24.02.2021. godine tužilja dala saglasnost ocu da putuje sa maloletnom VV na letovanje tekuće godine.
U odnosu na tražene mere zaštite od nasilja u porodici, kako u odnosu na maloletno dete, tako i u odnosu na tuženog, na osnovu nalaza i mišljenja organa starateljstva i na osnovu zapisnika o konferenciji slučaja porodice maloletne VV od ...2018. godine, kao i iz iskaza parničnih stranaka i mišljenja maloletne VV, utvrđeno je da ponašanje tužilje prema tuženom i maloletnoj VV nema karakteristike nasilja u porodici propisane članom 197. PZ. Naime, u dugogodišnjem postupku procene porodice i opservacije odnosa majke i maloletne VV, stručni tim je obavio više razgovora sa majkom, opservirao odnos majke i deteta i omogućio participaciju maloletnog deteta u postupku, u kome se dete izjasnilo u odnosu na određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, pa je procenjeno da se majka adekvatno brine o detetu negujući individualnost deteta i štiteći prava i dostojanstvo deteta. Ceneći nalaz i mišljenje organa starateljstva, ali i krivične prijave koje je tokom godina tuženi podnosio protiv tužilje, a na osnovu kojih je tražio da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici, utvrđeno je da među parničnim strankama poslednjih godinu dana nema nikakvog kontakta, te da je komunikacija svedena na imejl i SMS prepisku, sve vezano za potrebe maloletnog deteta, te da ne postoji nasilje u porodoci u smislu odredbe člana 197. Porodičnog zakona. Tužilja ne manifestuje moć u odnosu na tuženog i svojim ponašanjem ne ugrožava njegov telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, pri čemu i prilikom predaje deteta parnične stranke namaju nikakav neposredni kontakt niti komunikaciju, utvrđeno je da nije ispunjen ni jedan od uslova koji su neophodni da bi se ponašanje tužilje moglo kvalifikovati kao nasilje, odnosno da ne postoji radnja ili ponašanje tužilje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice. Utvrđeno je da je ponašanje parničnih stranaka, koje nije aktuelno više od godinu dana, ranije predstavljalo nerazjašnjen partnerski odnos, koji u konkretnoj situaciji nije eskalirao u nasilje u porodici, već je naprotiv, protekom vremena došlo do slabljenja tenzija i sukoba. Prema nalazu i mišljenju nadležnog GCSR procenjeno je da tuženi i dete nisu ugroženi od strane tužilje.
Na osnovu odredbe člana 449. Zakona o izvršenju i obezbeđenju utvrđeno je da su privremene mere određene stavom 12, 13. i 14. izreke prvostepene presude neophodne u ovoj fazi postupka radi pravovremene i adekvatne zaštite interesa maloletne kćeri parničnih stranaka. Prihvatajući stručno mišljenje organa starateljstva, a imajući u vidu uzrast deteta, mišljenje deteta i roditeljske kompentencije, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletne VV da se uredi njen status u pogledu organizacije svakodnevnog života u smislu blagovremenog i potpunog zadovoljavanja njenih potreba, regulisanja statusnih pitanja i ostvarivanja drugih građanskih prava, kako bi se obezbedio njen dalji pravilan emocionalan razvoj i nesmetano svakodnevno funkcionisanje, pa je u smislu člana 6, člana 77. i člana 272. Porodičnog zakona odlučeno o traženoj privremenoj meri, kao i o privremenoj meri kojom je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje detetu plaća mesečno iznos od 24% od redovnih mesečnih primanja na način bliže naveden u izreci, sve u smislu odredbe člana 447, 449. stav 2. i 459. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a u vezi odredbe člana 6. stav 1, člana 78, člana 160. -162. i 266. stav 1. Porodičnog zakona.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe Porodičnog zakona (čl. 6, čl. 61. stav 1, čl. 65, čl. 77. stav 3. čl. 78, čl. 81, čl. 266. stav 1. i 3, čl. 270, čl. 154. stav 1. čl. 160.-162, čl. 197, čl. 272.) donoseći pobijane presude.
Pravilno su sudovi u smislu člana 266. stav 1. i člana 270. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta, maloletnu VV poverili majci – tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog su uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potreba deteta (vaspitanje, u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i dr) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Sudovi su imali u vidu da su oba roditelja podobna i kompetentna za samostalno vršenje roditeljskog prava, ali da je maloletna VV nakon prestanka zajednice života svojih roditelja ostala da živi sa majkom, koja ima dobre roditeljske kapacitete, motivisana je i požrtvovana u brizi o zajedničkom detetu, sposobna da prati i zadovolji potrebe maloletnog deteta, emotivna i brižna u odnosu prema detetu, te se na adekvatan način brine o njoj, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne kćeri parničnih stranaka da se poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, odnosno tužilji. Način održavanja ličnog odnosa maloletnog deteta sa tuženim – ocem kao roditeljem kome nije poverena, odvijaće se na način kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, u skladu sa odredbama člana 61. stav 1. i člana 78. stav 3. u vezi sa članom 266. stav 1. i članom 270. Porodičnog zakona.
Neosnovani su navodi revizije tuženog – protivtužioca da su sve odluke u ovom predmetu zasnovane na mišljenju maloletnog deteta i na nalazima i mišljenjima GCSR Odeljenje Savski venac, iako je tuženi – protivtužilac izneo brojne argumente i podneo određenu dokumentaciju da se navedeni dokazi ne mogu smatrati zakonitim i pouzdanim.
Sud ili organ uprave ne raspolaže specijalizovanim znanjima, metodama i tehnikama za utvrđivanje mišljenja deteta i stoga nije dopušteno da u tim situacijama postupa na isti način kao kada je reč o saslušavanju odraslih osoba. Detetu se mora pružiti prilika da se izjasni da li želi da utvrđivanju njegovog mišljenja prisustvuje i osoba u koju dete ima poverenje i od koje očekuje podršku tokom ovog procesa, što je propisano odredbom člana 65. stav 6. Porodičnog zakona i odredbom člana 12. stav 2. Konvencije o pravima deteta.
Prvostepeni sud je u svemu postupio po odredbi člana 65. PZ i člana 12. i člana 13. Konvencije o pravima deteta, jer je na ročištu za glavnu raspravu održanom dana 29.03.2021. godine, pristupajući utvrđivanju mišljenja maloletne VV, u prisustvu školskog psihologa DD, maloletnoj VV predočio postupak koji se vodi pred sudom, a ona se izjasnila da nije izabrala lice od poverenja, a na pitanje suda da li želi da se izjasni i dâ mišljenje u ovom postupku izjasnila se da želi, što je i učinila – da bi želela da bude kod majke, a da redovno viđa oca. Na istom ročištu školski psiholog se izjasnila da je imala prilike da razgovara sa maloletnom VV koja je sposobna da dâ izjavu pred sudom i da je to njeno izjašnjenje autentično i u skladu sa njenim uzrastom.
Ovaj sud prihvata pravnu ocenu drugostepenog suda da je u konkretnom slučaju pravilno primenjena odredba člana 65. stav 6. PZ, kao i odredba člana 12. stav 2. Konvencije o pravima deteta, jer je maloletnoj VV, u prisustvu školskog psihologa, pružena prilika da se izjasni da li želi da pri utvrđivanju njenog mišljenja prisustvuje i osoba od poverenja ili ne, o čemu se ona izjasnila, kao i da li želi da da svoje mišljenje pred sudom, što je i učinila na ročištu za glavnu raspravu održanom 29.03.2021. godine, zbog čega su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni odredbe člana 65. stav 6. PZ.
Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja, osim mišljenja maloletnog deteta u situaciji kada je sposobno da iskaže svoje mišljenje o tome sa kojim roditeljem želi da živi, i koje se izjasnilo da želi da živi sa majkom, a da oca redovno viđa, postupili u svemu po članu 65. Porodičnog zakona, cenili su i nalaz i stručno mišljenje nadležnog organa starateljstva. Sud kada je u pitanju nabolji interes deteta ne opredeljuje samo mišljenje deteta, već i druge okolnosti koje se tiču uzrasta i pola deteta, potrebe deteta, kao i sposobnost roditelja da zadovolji potrebe deteta, što su nižestepeni sudovi, suprotno revizijskim navodima, na pravilan način cenili i za svoju odluku dali dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud, jer su se od prethodne pravnosnažne odluke o zajedničkom vršenju roditeljskog prava promenile okolnosti koje opravdavaju izmenu prethodne odluke.
Revizijski navodi kojima se ukazuje na nezakonito i nepravilno postupanje stručnog tima GCSR Odeljenja Savski venac i nalaza i mišljenja istog predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu je dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata ovaj sud.
Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer je drugostepeni sud u pobijanoj odluci dao jasne, potpune i pravilne razloge iz kojih proizilazi neosnovanost revizijskih razloga, a koje ovaj sud u svemu prihvata.
Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
