Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 869/2024
29.01.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Šeparac, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz s. ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Dragan Šalarević, advokat iz ..., radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 693/2023 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 29.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 693/2023 od 06.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 693/2023 od 06.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P 502/20 od 21.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da tuženi nema pravo službenosti korišćenja i zahvatanja vode iz tužiočevog bunara koji se nalazi na kp.br. .. KO ... u selu ..., što je tuženi dužan da prizna i da se uzdrži od svakog daljeg korišćenja tužiočevog bunara. Stavom drugim izreke (očiglednom greškom u pisanju navedeno - III), tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 97.690,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 693/2023 od 06.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. tog zakona, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Razlozi revizije se pretežnim delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući ovo u vidu, te da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu