.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8709/2021
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca JKP „Gradska toplana“ iz Zrenjanina, čiji je punomoćnik Smiljana Cvikić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 680/19 od 01.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 680/19 od 01.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 680/19 od 01.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 680/19 od 01.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1597/2018 od 25.07.2019. godine, kojom je održano na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Dragana Nikolića iz ... broj I.IVK ../2018 od 01.10.2018. godine, u delu kojim je obavezana tužena, kao izvršni dužnik, da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja isplati tužicu na ime glavnog potraživanja iznos od 10.216,95 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.08.2018. godine do isplate i troškove izvršnog postupka u iznosu od 5.904,00 dinara, u roku od osam dana i tužbeni zahtev usvojen u celosti (stav prvi izreke prvostepene presude) i obavezana tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 29.309,00 dinara, u roku od osam dana (stav drugi izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužene. Naime, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge date u pobijanoj odluci, u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, jer pravilna primena materijalnog prava u pogledu odluke o tužbenom zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ukazivanje u reviziji na drugačiju odluku ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav imajući u vidu da je odluka o tužbenom zahtevu u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda.
Iz navedenog razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, podnet je 21.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.216,95 dinara. Prvostepena presuda je doneta 25.07.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 01.09.2021. godine. Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
