Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/04 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac – maloletni AA je sin BB i GG, čiji brak je razveden pravnosnažnom presudom od 02.09.2010. godine, kojom je tužilac poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a otac obavezan da doprinosi njegovom izdržavanju u visini od 6.000,00 dinara mesečno počev od 16.02.2010. godine. Tužilac je, 18.08.2014. godine, Osnovnom sudu u Zrenjaninu podneo tužbu protiv oca, GG, radi izmene odluke o izdržavanju (povećanjem), ali je istu povukao 05.08.2015. godine, a istoga dana podneo je tužbu u ovoj pravnoj stvari, protiv tužene VV, očeve majke. Sudovi su utvrdili da je tužilac učenik četvrtog razreda osnovne škole i korisnik je dečijeg dodatka u visini od 3.400,00 dinara mesečno. Živi sa svojom majkom BB, koja ima 49 godina, po zanimanju je tekstilni tehničar, korisnik je socijalne pomoći u visini od 10.400,00 dinara, a povremeno radi za nadnicu po kom osnovu može da zaradi 10.000,00 – 15.000,00 dinara mesečno. Majka tužioca je uzela u zakup i jednu baštu, pa od prodaje, na pijaci, povrća koje na njoj gaji, u sezoni može da zaradi 5.000,00 – 6.000,00 dinara mesečno. Tužena je majka tužiočevog oca GG, stara je 68 godina i korisnik je penzije u visini od 45.000,00 dinara mesečno. Živi u svojoj kući i nema druge imovine ni dodatnih prihoda, s tim što ima baštu u kojoj ima nešto voća i povrća. Otac tužioca ima 43 godine, živi u tetkinoj kući, koju mu je ona ustupila na korišćenje, ne doprinosi tužiočevom izdržavanju, nezaposlen je, ali je zdrav i radno sposoban.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su pravilnom primenom člana 154 stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), odbili tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Naime, odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, dok je stavom 2. istog člana propisano da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

Dužnost, kao i pravo roditelja je da se staraju o deci, što između ostalog podrazumeva i izdržavanje, u meri u kojoj je to potrebno radi zaštite ličnosti, prava i interesa deteta (člana 67. i 68. stav 1. i 2. Zakona). Prema članu 75. i 160. stav 1. istog Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, što znači da je i obaveza oba roditelja da ga izdržavaju, dok se visina izdržavanja određuje prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, propisanoj članom 160. stav 4. Zakona. Mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavanja, zavisi od njihovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njihovih ličnih potreba, obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. Porodičnog zakona).

Iz navedenih odredaba proizilazi da se obaveza roditelja kao dužnika izdržavanja, zasniva na kriterijumu odgovornog roditeljstva. To znači da je roditelj, koji ne živi sa maloletnim detetom, uvek u obavezi da doprinosi njegovom izdržavanju i to bar u visini minimalne sume predviđene članom 160. stav 4. Zakona, osim u slučaju nesposobnosti za privređivanje, zbog invalidnosti ili poslovne nesposobnosti.

Dakle, pravilna primena člana 154. stav 2. Zakona, podrazumeva da je primarno obaveza roditelja da izdržavaju svoje dete, dok se supsidijarno utvrđuje obaveza i krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji da izdržavaju maloletno dete i to samo u slučaju da roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Utvrđenje da roditelj nema dovoljno sredstava za izdržavanje svog deteta ne ceni se samo na osnovu činjenice da je nezaposlen, već je neophodno utvrditi i da to lice, zbog poslovne ili radne nesposobnosti nije sposoban za privređivanje, te da zbog toga nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno sredstava koja su neophodna za izdržavanje svog deteta.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u sudskom postupku utvrđeno da je GG, otac tužioca, relativno mlada osoba (43 godine), zdrava i radno sposobna, samo činjenica da je nezaposlen - ne oslobađa ga obaveze izdržavanja tužioca, svog maloletnog sina, niti je na osnovu toga nastupio uslov za tužioca za ostvarenje ovog prava od očeve majke, ovde tužene, kako to pravilno nalaze i nižestepeni sudovi. Činjenica koja se u reviziji ističe, da ni rođen brat GG, oca tužioca, koji je suvlasnik preduzeća koje zapošljava preko 80 radnika “ne želi više da ga angažuje” (zaposli), te da tužena, kao njegova rođena majka “nema poverenja da mu poveri ni obavljanje najjednostavnijih fizičkih poslova” ne vodi zaključku da je tužilac nesposoban za zapošljavanje, već bi pravo na izdražavanje od očeve majke tužilac mogao ostvariti samo u slučaju da njegov otac zbog nesposobnosti za rad, usled fizičkih, zdravstvenih ili intelektualnih nedostataka ili problema, nije u mogućnosti da se zaposli ili privređivanjem na drugi način ostvaruje prihode kojima bi doprinosio i izdržavanju tužioca.

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi osnovano nalaze da nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, koliki su prihodi koje u svom preduzeću ostvaruje stric tužioca, DD, kao ni da li i koliko on pomaže tuženu, jer on nije stranka u ovom postupku, pa je pravilno odbijen zahtev za utvrđivanje ovih činjenica.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, kao ni utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić