.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 87/2021
21.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA sa prebivalištem u ..., čiji je punomoćnik Radivoje Jović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Ristić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 525/19 od 14.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 525/19 od 14.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3949/2018 od 26.11.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 75.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom koju određuje Evropska centralna banka počev od 01.05.2008. godine pa do 25.12.2012. godine, a od 26.12.2012. godine pa do konačne isplate sa zakonskom zateznom kamatom shodno Zakonu o zateznoj kamati, kao i da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 469.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka počev od presuđenja pa do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 525/19 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3949/2018 od 26.11.2018. godine u usvajajućem delu i delu odluke o parničnim troškovima. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04, 111/09 - ZPP) koji se u ovom postupku primenjuje u skladu sa članom 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana drugostepena presuda nema nedostataka navedenih u reviziji zbog kojih se njena pravilnost ne bi mogla ispitati, zbog čega se izjavljenom revizijom neosnovano ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenim bitnim povredama odredba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbe o dokazivanju i teretu dokazivanja, a nema ni povrede odredbe člana 382. stav 1. istog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su 01.03.2008. godine zaključili pismeni ugovor o zajmu novca. Po tom ugovoru tuženi se obavezao da pozajmljeni novac u iznosu od 75.000 evra vrati tužiocu u roku od 60 dana. Tužiocu u ugovorenom roku novac nije vraćen. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4023/16 od 23.12.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je ovde tuženi tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o zajmu od 01.03.2008. godine. Tužilac je novac isplatio lično tuženom, u gotovini.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Između stranaka zaključen je punovažni ugovor o zajmu predviđen članom 557. Zakona o obligacionim odnosima. U tom ugovornom odnosu tužilac je ispunio svoju obavezu tako što je tuženom predao novac u iznosu od 75.000 evra. Tuženi svoju obavezu vraćanja novca nije ispunio, zbog čega je pravilnom primenom člana 562. stav 1. istog zakona obavezan da tužiocu primljeni novac vrati. Ugovorom o zajmu predviđen je rok za vraćanje zajma. Propuštanjem tog roka tuženi je, u smislu člana 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, došao u docnju i zato je na osnovu člana 277. stav 1. tog zakona dužan platiti zateznu kamatu - do danja stupanja na snagu Zakona o zateznoj kamati po stopi Evropske centralne banke, a od tada pa do isplate po stopi propisanoj tim zakonom.
Nisu osnovani navodi revizije kojima tuženi osporava zakonitost pobijane presude tvrdnjom da mu novac nikada nije dat na zajam, da o tome ne postoji dokaz a sadržina pisanog ugovora o zajmu, po kojem je pozajmica data na dan njegovog zaključenja, ne odgovara činjenici utvrđenoj iz iskaza tužioca da je pozajmica data pre nego što je taj ugovor zaključen.
Tuženi je potpisao ugovor o zajmu i tako potvrdio da je novac primio. Punovažnost tog ugovora tuženi je osporavao u posebnoj parnici, kao prividnog, tvrdeći da novac nije primio i da ugovor predstavlja samo potvrdu da je strani ulagač, čiji je tužilac bio predstavnik, uložio novčana sredstva u zajednički projekat izgradnje hotela. Pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tuženog za utvrđenje ništavosti ugovora o zajmu. U takvoj situaciji, tuženi neosnovano osporava postojanje svoje obaveze na koju nema uticaja činjenica da je novac dat pre zaključenja ugovora o zajmu, jer je njegovim zaključenjem potvrđeno postojanje pozajmice i obaveze tuženog da zajam vrati u određenom vremenskom roku.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
