Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 53/21 od 11.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 53/21 od 11.03.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 53/21 od 11.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu Prr 328/20 od 10.12.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Požarevcu St 18/2010 (St 8/2007), isplati iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2020. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za veće traženje, od ukupno dosuđenog iznosa naknade nematerijalne štete od 500 evra do traženog iznosa od 3.000 evra. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gžrr 53/21 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu Prr 328/20 od 10.12.2020. godine u stavu prvom i trećem izreke, i odbačena je tužba tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3, člana 404. i člana 441. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 –US, 74/13 –US, 55/14, 87/18 i 18/20, u daljem tekstu ZPP) propisano je da revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim rešenjem drugostepenog suda ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i odbačena je tužba jer je podneta po proteku roka od jedne godine od dana kada je tužilac stekao pravo na pravično zadovoljenje. Drugostepeni sud je pobijano rešenje doneo primenom i Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, koja je prestala da važi 06.05.2020. godine i prema kojoj rokovi za podnošenje tužbe nisu tekli od proglašenja vanrednog stanja 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine, zbog čega se po oceni tog suda rok od jedne godine za podnošenje tužbe ima produžiti nakon prestanka važenja Uredbe za onoliko dana za koliko rok nije tekao. Stoga je drugostepeni sud pošao od činjenice da je punomoćnik tužioca rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St 263/19 od 08.04.2019. godine, po osnovu kog je tužilac stekao pravo na pravično zadovoljenje, primio 19.04.2019. godine i zaključio da je poslednji dan roka za podnošenje tužbe bio 19.04.2020. godine ali da se taj rok mora produžiti za onoliko dana za koliko rok nije tekao zbog proglašenog vanrednog stanja, što je u konkretnom slučaju 38. dana. Kako je 38. dan posle prestanka važenja navedene Uredbe padao na dan 13.06.2020. godine (subota), odnosno 15.06.2020. godine (ponedeljak), to je po oceni sudova tužba podneta 16.06.2020. godine po proteku zakonom propisanog roka od jedne godine, zbog čega je nastupila materijalno-pravna prekluzija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za odbačaj tužbe u ovoj pravnoj stvari. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda odgovaraju i usklađeni su sa tumačenjem prava i stavom revizijskog suda u primeni Uredbe, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Revizijom tužilac ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Međutim, rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 3980/2019 od 11.03.2020. godine, na koje se poziva, ne predstavlja odluku donetu u istoj pravnoj stvari i sa istim činjeničnim stanjem te nije dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.06.2020. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.), i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 441. ZPP.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić