Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Bojović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Kruševcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R3-2/2022 od 25.05.2022. godine i reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1089/13 od 08.07.2013. godine, u sednici održanoj 25.08.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilje, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R3-2/22 od 25.05.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1089/13 od 08.07.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 431/10 od 04.07.2012. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužilji na ime naknade nematerijalne štete iznos od 100.000,00 dinara zbog neosnovanog lišenja slobode u periodu od 10.04.2003. godine do 22.04.2003. godine, iznos od 500.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i psihičke patnje zbog ponašanja službenog lica na način koji je zabranjen (tortura) i iznos od 300.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 04.07.2012. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zathev kojim je traženo da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime naknade nematerijalne štete iznos od još 100.000,00 dinara za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, iznos od još 700.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i psihičke patnje zbog torture i iznos od još 900.000,00 dinara za pretrpljeni strah. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da isplati tužilji iznos od 300.600,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1089/13 od 08.07.2013. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 431/10 od 04.07.2012. godine u stavu prvom izreke alineja 2. i 3. i stavu trećem izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 200.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i psihičke patnje zbog ponašanja službenih lica na način koji je zabranjen (tortura) i iznos od 150.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 04.07.2012. godine do isplate, dok je odbijen zahtev tužilje za razliku od iznosa dosuđenih tom presudom do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom u stavu 1. alineja 2. i 3. i to: za iznos od 300.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i psihičke patnje zbog torture i iznos od 150.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.07.2012. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, a tužena je obavezana da isplati tužilji iznos od 136.784,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju po članu 395. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Kragujevcu rešenjem R3-2/22 od 25.05.2022. godine nije predložio da Vrhovni kasacioni sud odluči o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. ZPP.

Tužilja je protiv rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu.

Odlučujući o dozvoljenosti žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), pa se primenom odredbe člana 506. stav 1. navedenog zakona, ovaj postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji ne propisuje žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, zbog čega je žalba tužilje nedozvoljena.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda, i to pravosnažne presude donete u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju, u smislu člana 394. i 412. st. 1. i 5. ZPP.

Kako je žalba izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda, na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. i člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) u vezi člana 506. stav 1. Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14 – stupio na snagu 31.05.2014. godine), postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a koji nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sporovešće se po odredbama ovog zakona. Navedena odredba zakona ne odnosi se na postupke kao što je konkretan, započete pre 01.02.2012. godine, već se primenjuje prelazna odredba člana 506. stav 1. ZPP, prema kojoj će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji u odredbi člana 394. stav 2., propisuje dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe kao graničnu novčanu vrednost za dozvoljenost revizije, a ova odredba se primenjuje i u konkretnom revizijskom postupku. Naime, drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je pre 31.05. 2014. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, pa se ne primenjuje izuzetak iz člana 23. stav 3. navedenih izmena Zakona i na postupke koji su započeti pre stupanja na snagu istog zakona, kojim je novčana suma za dozvoljenost revizije sa dinarske protivvrednosti od 100.00,00 evra smanjena na dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stoga se kod ocene dozvoljenosti revizije primenjuje ranije važeći zakon i veća granična vrednost.

Tužba u ovom sporu podneta je 28.11.2005. godine radi naknade štete, a preinačena je podneskom od 18.06.2012. godine. Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 08.07.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela na dan preinačenja tužbe iznosi 3.872,26 evra, jer je na dan preinačenja tužbe 1 evro vredeo 116,21111 dinara.

Shodno navedenom, kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja – preinačenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić