U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca maloletne AA i maloletnog BB, oboje iz ..., koje zastupa zakonski zastupnik majka VV, čiji je punomoćnik Dragana Đorđević advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Bakić advokat iz ..., radi izmene odluke o visini doprinosa za izdržavanje, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 389/21 od 07.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 20.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 389/21 od 07.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 595/2020 od 06.10.2020. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen, a stavom drugim odlučeno da se menja visina izdržavanja utvrđena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1449/2019 od 02.10.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje, maloletne AA plaća mesečno iznos od 19.000,00 dinara, a na ime svog doprinosa za izdržavanje tužioca maloletnog BB plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno, ukupno 34.000,00 dinara mesečno za oba deteta, uplatom na tekući račun majke počev od 28.05.2020. godine kao dana podnošenja tužbe do 05.-og u mesecu za tekući mesec, kao i da isplati sve dospele rate odjednom u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenih stavom trećim izreke, a do traženog iznosa kako je to bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 389/21 od 07.09.2021. godine, žalba tužilaca je delimično usvojena, a delimično odbijena, a žalba tuženog odbijena i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 595/20 od 06.10.2020. godine u delu kojim je odlučeno o obavezi dečijeg izdržavanja, a preinačena odluka o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužiocima, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav. 1. u vezi odredbe člana 396. stav 1. ZPP, na koju je tuženi ukazao kroz navode u reviziji da drugostepeni sud nije cenio sve navode iz žalbe protiv prvostepene presude, obzirom da je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode u smislu odredbe člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1449/2019 od 02.10.2019. godine razveden je brak VV i tuženog GG koji su zaključili ...2002. godine, a njihovu zajedničku maloletnu decu-tužioce AA, rođenu ...2004. godine i BB, rođenog ...2007. godine sud je poverio majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, sa prebivalištem dece na adresi majke. Tuženi kao otac obavezan je da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA i BB plaća mesečno 30% od svojih redovnih mesečnih primanja umanjenih za poreze, doprinose i obavezno socijalno osiguranje, počev od dana donošenja presude, uplatom na račun majke. Određeno je viđanje oca i dece, po dogovoru roditelja. Supružnici su podelili zajedničku imovinu tako što je dvosoban stan površine 69m2 u ... u ulici ... broj .. postao vlasništvo VV, kao i pokretne stvari koje se nalaze u njemu, osim ličnih stvari tuženog, dok je vlasnik automobila „Citroen ...“ postao tuženi. VV se obavezala da će isplatiti na tekući račun tuženog, na ime njegovog udela u dvosobnom stanu, iznos od 28.500,00 evra koji je uplatila posle roka određenog tom presudom, i to od iznosa dobijenog pozajmicom. VV ima 44 godine, završila je ... fakultet i zaposlena je sa mesečnim primanjima oko 1.500 evra. Drugih izvora prihoda nema. Sa decom stanuje u svom stanu u ulici ... broj .., ne poseduje druge nepokretnosti i nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Ima mesečne obaveze koje se tiču troškova korišćenja stana, troškova za odeću i higijenu od oko 30.000,00 dinara. Maloletna AA ide u drugi razred Srednje ... škole. Knjige je platila majka u iznosu od oko 7.000,00 dinara, kao i iznos od 2.000,00 dinara na ime školskog pribora i pribora za slikanje, 3.000,00 dinara, za školsko obezbeđenje i đački dinar 1.000,00 do 1.500,00 dinara, za izlete, muzeje i druge zanimljivosti koje organizuje škola, za ekskurziju oko 400 evra (ove godine je odložena zbog virusa), za užinu 150,00 dinara dnevno, mesečno za odeću 4.000,00 dinara, za higijenu 3.500,00 do 4.000,00 dinara i za džeparac 3.000,00 dinara. AA ide na časove klavira u privatnu muzičku školu, čija upisnina godišnje iznosi 20.000,00 dinara, a mesečno 5.000,00 dinara koje plaća majka, a za vitamine joj je potrebno oko 800,00 dinara. Tužilac, maloletni BB, ide u sedmi razred osnovne škole, knjige je platila majka oko 17.000,00 dinara, školski pribor 6.000,00 dinara, đački dinar i obezbeđenje škole 2.000,00 dinara. Trenira košarku gde članarina iznosi 3.000,00 dinara, uči strani jezik koji plaća majka u iznosu od 3.100,00 dinara. Za odeću mu je potrebno 4.000,00 dinara, za užinu 150,00 dinara dnevno, za higijenu 1.000,00 do 1.500,00 dinara, za džeparac 1.500,00-2.000,00 dinara. Mesečne potrebe maloletne AA iznose 37.000,00 dinara, a maloletnog BB 28.000,00 dinara. Tuženi ima 53 godine, po zanimanju je diplomirani ... i vlasnik preduzetničke radnje pod nazivom „GG“ PR, Agencija za ..., sa sedištem u ..., u kojoj je zaposleno još dvoje ljudi sa minimalnim zaradama. Tuženi je postao preduzetnik 06.10.2009. godine i njegova mesečna primanja iznose 38.000,00 dinara, pri čemu je neto dobit za 2019. godine iznosila 12.000 evra. Živi sa vanbračnom suprugom i njenim detetom u ..., gde je u februaru ove godine kupio trosoban stan za 110.000 evra, površine 74m2 od dela novca koji je uštedeo, dela koji je dobio nakon razvoda od VV na ime suvlasničkog udela na zajedničkom stanu a 20.000 evra je pozajmio, sa rokom vraćanja od 2 godine. Sadašnja vanbračna supruga tuženog je zaposlena sa primanjima od 55.000,00-65.000,00 dinara, ima dete koje ide u drugi razred osnovne škole za koga otac plaća doprinos za izdržavanje. Troškove stanovanja tuženi plaća u ukupnom iznosu od oko 16.000,00 dinara, telefon plaća preko preduzetničke radnje i vozi automobil marke „Citroen ...“ (proizvodnja 2014. godine). Za svoje lične troškove izdvaja oko 10.000,00 dinara mesečno i osim stana u ... vlasnik je (kao preduzetnik) stana od 38m2 u ..., gde su smeštene prostorije Agencije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, zbog čega su ispunjeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona, za izmenu te odluke.

Prema članu 154. stav 1. Porodičnog zakona, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a članom 160. istog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Članom 162. stav 3. istog zakona, propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona je propisano da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Od donošenja ranije odluke o doprinosu tuženog za izdržavanje tužilaca do podnošenja tužbe u ovoj parnici proteklo je godinu dana. Ranija presuda je doneta na osnovu sporazumnog predloga majke tužilaca i tuženog i postignutog usmenog dogovora o načinu plaćanja dečijeg izdržavanja i to da osim doprinosa za izdržavanje određenog presudom tuženi je dužan da kupuje deci poklone za rođendane, učestvuje u troškovima dece za vannastavne aktivnosti i ekskurzije, pri čemu je decu viđao najmanje tri puta mesečno, vodio ih u restoran na ručak ili kod njegove majke i sestre, sve do decembra 2019. godine. Zbog toga je pravilan zaključak nižestepenih sudova o izmenjenim okolnostima u odnosu na vreme presuđenja. Osim toga, tužioci su stariji za godinu dana, pa su samim tim povećane i njihove potrebe, a doprinos tuženog dosuđen prethodnom sudskom odlukom od ukupno 30% u odnosu na zaradu tuženog što nominalno iznosi 5.700,00 dinara po detetu, nije adekvatan mogućnosti tuženog da doprinosi izdržavanju tužilaca. Imajući u vidu njegov standard, činjenicu da je vlasnik dva stana od kojih je jedan kupio posle razvoda braka, u vrednosti 110.000 evra, kao i mogućnosti da stiče veću zaradu imajući u vidu da je vlasnik Agencije za ..., opravdavaju odluku o povećanju doprinosa tuženog za izdržavanje tužilaca.

Tuženi, kod utvrđenih mesečnih potreba tužilaca i to maloletne AA u iznosu od 37.000,00 dinara, a maloletnog BB u iznosu od 28.000,00 dinara, kao i u odnosu na minimalnu sumu izdržavanja koja je u vreme presuđenja iznosila oko 27.000,00 dinara, pravilna je odluka nižestepenih sudova da tuženi, kao otac, može i mora da doprinosi izdržavanju tužilje maloletne AA iznosom od 19.000,00 dinara mesečno a tužioca maloletnog BB iznosom od 15.000,00 dinara.

Navodi tuženog u reviziji da drugostepeni sud nije cenio sve žalbene navode nisu osnovani, imajući u vidu da je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude cenio navode tuženog u žalbi da su potrebe maloletne dece neadekvatno utvrđene, te da on nije u mogućnosti da doprinosi izdržavanju dece većim iznosom od iznosa utvrđenog prethodnom sudskom odlukom, nalazeći da su neosnovani. Pozivanje tuženog u reviziji da je drugo dvoje njegove punoletne dece iz prethodnog braka stavljeno u neravnopravan položaj u odnosu na tužioce je neosnovano, obzirom da je sud imao u vidu činjenicu da tuženi izdržava dete rođeno 1997. godine koje studira iznosom od 15% zarade, a dete rođeno1994. godine je punoletno i ne studira, zbog čega tuženi nema zakonsku obavezu izdržavanja u odnosu na njega, kao ni zakonsku obavezu izdržavanja u odnosu na njihovu majku, svoju prvu suprugu, pozivajući se na njenu bolest. I po nalaženju ovog suda tuženi može i mora da doprinosi iznosima dosuđenim prvostepenom presudom, dok će preostali deo iznosa koji je neophodan za izdržavanje tužilaca, maloletne dece, snositi njihova majka delimično novčanim davanjima, a delimično svakodnevnim staranjem i brigom o tužiocima.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić