Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući naknadu troškova.

Prema odredbi člana 404. stava 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer se izuzetna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava a ne i zbog pogrešne primene odredaba parničnog postupka. U konkretnom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje o odbačaju predloga za vraćanje u pređašnje stanje i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepenog rešenja, što predstavlja primenu procesnih pravila. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Stavom 2. istog člana propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Naime, kako odluka o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje ne predstavlja rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava, to revizija tužioca u smislu odredbe člana 420 ZPP nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 28. stav 1. ZPP, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom, merodavna vrednost predmeta, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. tog člana Zakona, propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, tužilac je reviziju izjavio i protiv odluke drugostepenog suda u delu kojim je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, pa je revizija nedozvoljena, a preinačenje odluke o troškovima postupka je ne čini dozvoljenom na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, pošto je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranaka.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za odgovor na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković