U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednik veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ... čiji je punomoćnik Ljubomir Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženih-protivtužilja BB, mal. VV, čiji je zakonski zastupnik majka GG i GG svi iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Kalčević Zotović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 93/22 od 04.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca – protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 93/22 od 04.03.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženih-protivtužilja za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 488/20 od 19.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća mesečno iznose od 800 evra za BB i 650 evra za mal. VV, ukupno 1.450 evra, počev od 19.10.2021. godine, svakog 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun tužene BB i zakonske zastupnice mal. VV, majke GG. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih u delu u kom su tražile da se obaveže tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća mesečno iznos od 2.500 evra za BB i 1.500 evra za mal. VV, ukupno 4.000 evra, počev od 26.05.2016. godine pa do 19.10.2021. godine, kao i za iznose preko dosuđenih iznosa od 800 evra za BB i 650 evra za mal. VV. Stavom trećim izreke, određena je privremena mera, pa je obavezan tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća mesečno iznose od 800 evra za BB i 650 evra za mal. VV, ukupno 1.450 evra, počev od 19.10.2021. godine, svakog 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun tužene BB i zakonske zastupnice mal. VV, majke GG, te da privremena mera traje do pravnosnažnog okončanja postupka i da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog tuženih za određivanje privremene mere kojom su tražile da sud obaveže tužioca da na ime doprinosa za izdržavanje dece plaća iznos preko dosuđenog iznosa od 800 evra za BB i 650 evra za mal. VV, do traženih 2.400,00 evra za BB i 1.400 evra za mal. VV, ukupno 3.800 evra, počev od 06.06.2019. godine pa ubuduće dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi, svakog 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 93/22 od 04.03.2022. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženih i potvrđena je navedena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je tužilac obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća mesečno iznose od 800 evra za BB i 650 evra za mal. VV, ukupno 1.450 evra, počev od 19.10.2021. godine, svakog 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun tužene BB i zakonske zastupnice mal. VV, majke GG, kao i u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke presude. Stavom drugim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tužilac da doprinose za izdržavanje dece BB i mal. VV, plati i za period od 26.05.2016. godine do 19.10.2021. godine. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužene su podnele odgovor na reviziju u kome su osporile iznete revizijske navode sa predlogom da se ista odbije. Troškove revizijskog postupka su tražile.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se poziva revident, nije revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. ZPP. Takođe osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac AA i tužena GG bili su u braku od ...1997. godine do ...2017. godine. U toku trajanja braka rođeno je dvoje dece, ćerke BB dana ...2000. godine i VV dana ...2004. godine. Porodica je do 2008. godine živela u ..., potom od 2008. do 2011. godine u ..., zatim od 2011. do 2016. godine u ..., nakon čega su se preselili u Srbiju. Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2288/15 od 12.12.2018. godine, deca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređen je način održavanja ličnih odnosa dece sa ocem, dok je otac delimično lišen roditeljskog prava za odlučivanje o pitanjima koja bitno utiču na život maloletne dece. Od 2018. godine, tužena i zajednička deca žive u Kanadi, tako što mal. VV sa majkom živi u iznajmljenom stanu u ..., dok punoletna BB živi i studira u ... . Tužilac živi u kući svoje rođene sestre u ..., a od povratka u Srbiju je nezaposlen i prijavljen je kod NSZ. Tužilac poseduje stan od 74m2 u ... br. .. (koji izdaje), polovinu stana od 110m2 u ul. ... br. .. i polovinu stana od 73m2 u ul. ... . Po osnovu izvršene podele novčanih sredstava i hartija od vrednosti između tužioca i tužene GG, na račun tužioca uplaćen je iznos od 336.131,22 kanadskih dolara koji je umanjen za iznos od 50.000 dolara što predstavlja raspoloživi iznos od 286.000 kanadskih dolara. Tužilac živi od prodaje vrednosnih papira preko naloga koje šalje banci. Tužilac ima otvorene račune u više banaka, na kojima ima na raspolaganju određena dinarska i devizna sredstva. Nema obavezu izdržavanja prema drugim licima. Tužena GG iznajmljuje stan od 65 m2 u ... za 1.325 kanadskih dolara, poseduju drugu polovinu stana u ulici ... i polovinu stana od 70m2 u ... ulici. Nije u radnom odnosu, izdržava se od ušteđevine. Podelom zajedničkog računa dobila je 330.000 kanadskih dolara, a sa zajedničkog računa je na svoj račun prebacila 207.000 kanadskih dolara. Nema obavezu izdržavanja prema drugim licima. BB trenutno pohađa master studije koje se finansiraju iz zajedničkog fonda za školovanje. Za BB izdržavanje tužena GG mesečno izdvaja 1.500 kanadskih dolara. Tužena GG je na ime tri godine školarine za BB platila iznos od 43.300 kanadskih dolara, s tim da je tužilac „oslobodio“ 28.000 kanadskih dolara isplatu školarine tako što je iz zajedničkog fonda dao nalog za isplatu. Tužena mal. VV je učenik srednje državne škole. Godišnji troškovi školarine iznose 300 kanadskih dolara. Vanškolskih aktivnosti nema. Za ishranu, tužena GG mesečno potroši oko 1.200 kanadskih dolara, za odeću i obuću mal. VV oko 200 kanadskih dolara, dok za džeparac i za izlaske troši oko 250 kanadskih dolara. Takođe, mal. VV koristi ortopedske uloške koji u Kanadi koštaju 800 kanadskih dolara, a u Srbiji 200 dolara, te treba da nosi zubnu protezu koja košta 3.200 kanadskih dolara, boluje od depresije i anksioznosti i posećuje psihijatra i psihologa čiji tretmani mesečno iznose 30 kanadskih dolara po seansi. Ovi troškovi su pokriveni od strane osiguranja. Avionska karta Kanada – Srbija iznosi 1.700 kanadskih dolara, dok relacija ... – ... iznosi 800 kanadskih dolara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da osnovne životne potrebe BB iznose 2.291 kanadskih dolara, odnosno 1.604 evra mesečno, dok osnovne životne potrebe mal. VV iznose 1.896 kanadskih dolara, odnosno 1.327 evra mesečno. Imajući u vidu utvrđene potrebe dece, kao i porodične i materijalne mogućnosti tužioca i tužene GG, nižestepeni sudovi su obavezali tužioca da doprinosi izdržavanju BB u iznosu od 800 evra, dok su njegove obaveze u izdržavanju mal. VV utvrđene u iznosu od 650 evra. Prvostepeni sud je obavezu izdržavanja dosudio od dana presuđenja 19.10.2021. godine, pošto je našao da je tužilac od podnošenja protivtužbe učestvovao u snošenju troškova izdržavanja dece (plaćao je školarine i određene vanškolske aktivnosti, te da je počeo da doprinosi izdržavanju dece od 2018. godine, kada je privremenom merom obavezan da plaća iznose od po 12.500,00 dinara po detetu). Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu za period dospelosti obaveze tužioca, tako što je obavezao tužioca da plati i iznose na ime obaveze izdržavanja počev od dana podnošenja protivtužbenog zahteva 26.05.2016. godine, jer je tužilac samo delimično doprinosio izdržavanju. Tužilac će u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja odluke biti u mogućnosti da dokaže da je svoje obaveze po ovom osnovu uredno izmirio.

Revizijom tužioca se osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Revident najpre smatra da je pogrešno tužilac obavezan da izvršava svoju obavezu u stranoj valuti, a što je suprotno odredbama Zakona o deviznom poslovanju. Smatra i da je pogrešno primenjen član 162. stav 2. Porodičnog zakona. Ukazuje da je odlukom drugostepenog suda obavezan na plaćanje dvostrukog iznosa.

Revizija nije osnovana.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Obaveza izdržavanja je određena u fiksnom iznosu u skladu sa odredbama člana 162. stav 1. Porodičnog zakona, a pošto poverioci izdržavanja žive u inostranstvu imaju pravo da izvrše izbor strane valute kao sredstva plaćanja.

Neosnovan je i revizijski navod da je nepravilna odluka o visini izdržavanja. Ovo sa razloga što je odluka o izdržavanju odmerena pravilno polazeći od odredbe člana 160. Porodičnog zakona i 162. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da se detetu mora obezbediti standard onaj koji ima dužnik izdržavanja. Prilikom odlučivanja o visini izdržavanja sudovi su imali u vidu sve okolnosti na koje ukazuje revident i to visinu prihoda i druga imovinska prava, kao i rashode i potrebe tuženih, te su imajući u vidu sve okolnosti tužioca, kao davaoca izdržavanja, utvrdili visinu njegove obaveze. Tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju dece iznosom koji je adekvatan potrebama dece i mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja. U doprinos izdržavanju dece pored novčanog iznosa koji je u preostalom delu treba da snosi majka, kao nosilac samostalnog vršenja roditeljskog prava, uračunava se i svakodnevna briga i aktivnost majke oko nege, ishrane i održavanja higijene, kao i druge aktivnosti da bi se deci omogućili adekvatni uslovi života i rada. Stoga neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava u delu odlučivanja o visini njegovog doprinosa izdržavanju dece.

Ne stoje ni tvrdnje revidenta da je presudom faktički obavezan na dvostruko plaćanje izdržavanja za period od donošenja privremene mere do presuđenja. Dejstvo privremene mere je do pravosnažnog okončanja postupka. U izvršnom postupku tužilac može da se oslobodi od plaćanja za period od donošenja privremene mere do presuđenja ukoliko dokaže da su obaveze izvršene.

Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, odbio zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka, jer odgovor na reviziju nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić