U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Daliborka Marković, advokat iz ..., protiv tuženih „S-LEASING“ d.o.o. Beograd, koga zastupa punomoćnik Rajna Andrić, advokat iz ... i „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd, koga zastupa punomoćnik Milica Žarkić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4510/21 od 03.03.2022. godine, u sednici održanoj 27.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4510/21 od 03.03.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog „S-LEASING“ d.o.o. Beograd za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1109/16 od 29.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je vlasnik pokretnih stvari: linije za nastavljanje „Lesspoy Eco“ 2/600VH 160, optimizera „Matrix“ 4-6000, kratilice „TR 350“, prese „SLV8000/6/1250-200“, prese „SLM6/10“ i nanosačice lepka „Str&Les NL 4-4000“ i linije za briketiranje sa pratećom opremom, što bi tuženi „S-LEASING“ d.o.o. Beograd bio dužan da prizna i obaveže da tužiocu preda napred navedenu opremu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je vlasnik pokretne stvari četvorostrane blanjalica superset XL comp-6 scm serijski broj AV/179706, godina proizvodnje 2006., što bi tuženi „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd bio dužan da prizna i obaveže da tužiocu preda navedenu stvar. Stavom trećim i četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosima od po 216.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4510/21 od 03.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog „S- LEASING“ d.o.o. Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi „S-LEASING“ d.o.o. Beograd je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za sastav istog.

Ispitujući pravnosnažnu drugostepenu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 u daljem tekstu ZPP), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi „S-LEASING“ d.o.o. Beograd u svojstvu davaoca lizinga je sa privrednim društvom „Grozd eksport import“ d.o.o. kao primaocem lizinga zaključio dva ugovora o lizingu 23.03.2006. godine. Kod oba ugovora isporučilac predmeta lizinga je bilo privredno društvo „Gavro i sinovi“ d.o.o., dok je tužilac AA bio garant – žirant. Predmet oba ugovora o lizingu su bile mašine za obradu drveta (linija za nastavljanje, optimizer, kratilica, dve prese, nanosačica lepka i linija za briketiranje sa pratećom opremom) koje su predmet tužbenog zahteva. Kako primalac lizinga nije ispunjavao svoju obavezu plaćanja rata, davalac lizinga je 18.07.2008. godine jednostrano raskinuo oba ugovora i pozvao primaoca lizinga da preda predmete lizinga. Predmete lizinga preuzeo je 02.10.2009. godine BB kao zakonski zastupnik isporučioca predmeta lizinga („Gavro i sinovi“ d.o.o.) od tuženog „S-LEASING“ d.o.o. Beograd u skladu sa ovlašćenjima koje je imao po ugovoru o lizingu. Između tuženog „S-LEASING“ d.o.o. Beograd kao davaoca lizinga i „Gavro i sinovi“ d.o.o. kao isporučioca predmeta lizinga zaključen je ugovor o otkupu 07.03.2005. godine. Članom 11. ovog ugovora predviđeno je da isporučilac postaje vlasnik predmeta lizinga trenutkom isplate otkupne vrednosti. Privredno društvo „Gavro i sinovi“ d.o.o. nikada nije izvršilo otkup predmeta lizinga iz ugovora od 23.03.2006. godine, već je predmet lizinga nakon jednostranog raskida ugovora o lizingu ostao u svojini davaoca lizinga „S-LEASING“ d.o.o. Beograd. Presudom Privrednog suda u Čačku P 248/13 od 24.09.2015. godine, na pokretnim stvarima u odnosu na koje tužilac traži utvrđenje prava svojine u ovom postupku utvrđeno je pravo svojine „S-LEASING“ d.o.o. Beograd, dok je zahtev za utvrđenje prava svojine na navedenim pokretnim stvarima u odnosu na ovde tužioca odbijen zbog nedostatka pasivne legitimacije. Navedene mašine za obradu drveta nisu vraćene u posed davaoca lizinga jer su ostale u državini privrednog društva „Grozd eksport import“ d.o.o. nad kojim je otvoren stečaj. Obaveštenjem broj ST 120/2011 od 09.12.2015. godine stečajni upravnik je obavestio „S-LEASING“ d.o.o. Beograd da je prihvaćen njegov zahtev za izlučenje na pokretnim stvarima. Presudom Privrednog suda u Čačku P 124/13 od 31.01.2014. godine, odbijen je zahtev tužioca AA kojim je tražio da se utvrdi da postoji izlučno pravo na pokretnim stvarima – navedenim mašinama za obradu drveta na kojima on u ovom postupku traži utvrđenje prava svojine, a koji postupak je vođen protiv tuženog privrednog društva „Groz eksport import“ d.o.o. u stečaju.

Dana 30.10.2006. godine i 31.10.2006. godine zaključeni su ugovori o finansijskom lizingu između pravnog prethodnika tuženog „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd , „Hypo Alpe Adria Leasing“ d.o.o. Beograd kao davaoca lizinga i privrednog društva „Grozd eksport import“ kao primaoca lizinga. Predmet oba ugovora su bile mašine za obradu drveta (četvorostrana blanjalica i širokotračna blanjalica) koje su predmet tužbenog zahteva. U oba ugovora je kao isporučilac predmeta lizinga navedeno privredno društvo „Gavro i sinovi“ d.o.o. i predviđeno je da primalac lizinga ima pravo da otkupi predmete lizinga izmirivanjem svih obaveza nastalih po osnovu ugovora, te da je obavezan da o svojoj nameri da otkupi predmete lizinga obavesti davaoca lizinga najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji su ugovori zaključeni (član 14. stav 2). Navedeni predmeti lizinga su preuzeti, ali je zbog neplaćanja rata davalac lizinga jednostrano raskinuo oba ugovora o lizingu 16.07.2009. godine prema članu 9. ugovora, dok su mašine za obradu drveta preuzete 12.05.2009. godine. Privredno društvo „Gavro i sinovi“ d.o.o. kao isporučilac predmeta lizinga je sa navedenim pravnim prethodnikom tuženog „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd kao davaocem lizinga zaključio ugovore o povratnom otkupu 30.10.2006. i 31.10.2006. godine, kojim je ugovorena obaveza isporučioca da otkupi predmet lizinga u slučaju i pod uslovima navedenim u ugovorima za ugovorenu otkupnu vrednost. Na osnovu ovih ugovora, isporučilac je otkupio predmete finansijskog lizinga i isplatio davaocu lizinga otkupnu cenu po računima od 19.08.2010. godine. Iz priznanice – otkupa od 01.10.2009. godine proizilazi da je tužilac lično u svoje ime otkupio mašine koje su bile predmet lizinga po ugovorima od 30.10.2006. i 31.10.2006. godine tako što je isplatio na ruke BB kao zastupniku privrednog društva „Gavro i sinovi“ d.o.o. novac u iznosu od 126.300 evra.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje vlasništva tužioca na opredeljenim pokretnim stvarima koje su bile predmet navedenih ugovora o (finansijskom) lizingu koji su zaključili tuženi „S-LEASING“ d.o.o. Beograd, odnosno pravni prethodnik tuženog „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd kao davaoci lizinga. Stanovište nižestepenih sudova je da nisu ispunjeni uslovi iz člana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine od nevlasnika jer na strani tužioca ne postoji savesnost, budući da tokom postupka nije dokazao da nije znao i da nije mogao znati da privredno društvo „Gavro i sinovi“ d.o.o. (isporučilac predmeta lizinga) nije vlasnik pokretnih stvari koje su bile predmet ugovora o lizingu od 23.03.2006. godine, s obzirom da mu je kao direktoru privrednog društva „Grozd eksport import“ d.o.o. koji je bio primalac lizinga bilo poznato postojanje ugovora o lizingu i činjenica da isporučilac predmeta lizinga ne može postati njihov vlasnik dok ne plati otkupnu cenu davaocu lizinga, za koju je utvrđeno da nije plaćena za predmete ovih ugovora o lizingu. U odnosu na pokretne stvari koje su bile predmet ugovora o finansijskom lizingu od 30.10.2006. i 31.10.2006. godine zaključenog sa pravnim prethodnikom tuženog „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd kao davaocem lizinga, nižestepeni sudovi su zaključili da ovaj tuženi nije pasivno legitimisan s obzirom na utvrđenje da je vlasnik predmeta lizinga postao isporučilac predmeta lizinga, tj. privredno društvo „Gavro i sinovi“ d.o.o. na osnovu otkupa od 19.08.2010. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju radi se o pravnim poslovima finansijskog lizinga koji su regulisani Zakonom o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS“ broj 55/03...99/11- dr.). Posao finansijskog lizinga je definisan u članu 2. kao posao finansijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga i koji podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući pravo svojine nad predmetnom lizinga, na primaoca lizinga prenosi na određeni vremenski period ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta liziniga, sa svim rizicima i svim koristima povezanim sa pravom svojine, a primalac mu za to plaća lizing naknadu, ukoliko je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova: 1) predmet lizinga je određen od strane primaoca lizinga; 2) pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi sa davaoca na primaoca lizinga istekom roka na koji ja zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade; 3) primalac lizinga ima ugovoreno pravo opcije otkupa predmeta lizinga po izvršenoj uplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade; 4) primalac lizinga ima pravo da produži rok trajanja ugovora o lizingu; 5) period na koji se zaključuje ugovor o lizingu odgovara periodu u kome se amortizuje celina ili najbitniji deo predmeta lizinga. Ugovor o lizingu i ugovor o isporuci su regulisani u članu 6. ovog zakona, kojim je, između ostalog, propisano da je ugovor o lizingu ugovor koji se zaključuje između davaoca lizinga i primaoca lizinga i kojim se davalac lizinga obavezuje da na primaoca lizniga prenese ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga, na određeno vreme, u kome primalac lizinga uživa sve koristi i snosi sve rizike u vezi sa vlasništvom i obavezuje se da davaocu lizinga plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim rokovima (stav 1), dok je ugovor o isporuci ugovor koji se zaključuje između isporučioca predmeta lizinga i davaoca lizinga, kojim davalac lizinga stiče svojinu nad predmetom lizinga, određenom od strane primaoca lizinga, u cilju davanja tog predmeta primaocu lizinga u finansijski lizing (stav 6), dok isporučioca predmeta lizinga bira primalac lizinga, a može ga izabrati i davalac lizinga (stav 7). Davalac lizinga na osnovu zaključenog ugovora o isporuci, a po izvršenoj isporuci predmeta lizinga u skladu sa tim ugovorom, postaje nosilac prava svojine na predmetu lizinga (stav 8) Prema članu 9. ovog Zakona, subjekti u poslu finansijskog lizinga su davalac lizinga, primalac lizinga i isporučilac predmeta lizinga. Prema odredbi člana 10. stav 4. zakona, davalac lizinga može uz naknadu otuđivati predmete lizinga koji su mu vraćeni u državinu po prestanku ugovora o lizingu, odnosno ugovora o zakupu. Prava i obaveze davaoca lizinga propisane su u trećoj glavi ovog Zakona, a primaoca lizinga u četvrtoj glavi, dok su prava i obaveze isporučioca predmeta lizinga propisane u petoj glavi tako što je isporučilac dužan da predmet lizinga isporuči primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripatcima, na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci, osim ako je ugovorom o lizingu predviđeno da predmet lizinga isporuči davalac lizinga (člana 36.); da ako se primalac lizinga saglasio sa sadržinom ugovora zakučenog između davaoca lizinga i isporučioca, na osnovu kojeg je davalc lizniga stekao pravo svojine na predmtu lizinga, naknadne izmene tog ugovora neće proizvoditi dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane (član 37), da ako isporučilac predmet lizinga ne isporuči primaocu lizinga, ako ga isporuči sa docnjom ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga ima prema isporučiocu prava koja bi, prema zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi, imao da je bio strana u ugovoru sa isporučiocem (član 38. stav 1.); da ako je davalac lizinga izvršio izbor isporučioca, solidarno sa njim odgovara primaocu lizinga ako predmet lizinga nije isporučen primaocu lizinga, ako je isporučen sa docnjom ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak (član 39.).

U konretnom slučaju utvrđeno je da su svi zaključeni ugovori o lizingu (dva od 23.03.2006.godine sa tuženim „S-LEASING“ d.o.o. Beograd kao davaocem lizinga i dva od 30.10.2006. i 31.10.2006. godine sa pravnim prethodnikom tuženog „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd kao davaocem lizinga) raskinuti zbog neplaćanja lizing naknada od strane primaoca lizinga („Grozd eksport import“ d.o.o, posle u stečaju) i da su svi predmeti lizinga nakon raskida ugovora vraćeni u državinu davaocima lizinga. Po prestanku ugovora o lizingu, davaoci lizinga su hteli da otuđe uz naknadu predmete lizinga i to isporučiocu („Gavro i sinovi“ d.o.o. ) na osnovu prethodno zaključnih ugovora o otkupu. Po ugovoru o otkupu od 07.03.2005. godine, isporučilac nije postao vlasnik predmeta lizinga (iz ugovora o lizingu od 23.03.2006. godine) jer je utvrđeno da nije isplatio ugovorenu otkupnu vrednost tako da su ovi predmeti ostali i dalje u svojini davaoca lizinga, bez obzira što su bili preuzeti u državinu od strane BB kao zastupnika isporučioca. Po ugovorima o povratnom otkupu od 30.10.2006. i 31.10.2006. godine, isporučilac je postao vlasnik predmeta lizinga (iz ugovora o finansijskom lizingu od istih datuma) jer je isplatio davaocu lizinga kao vlasniku otkupnu vrednost (po računu od 19.08.2010. godine).

Primenom citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni sud nalazi da tužilac kao fizičko lice i zastupnik primaoca lizinga (u svim navedenim ugovorima o lizingu) nije mogao steći svojinu na predmetima lizinga iz oba ugovora o lizingu od 23.03.2006. godine, jer je znao da isporučilac predmeta lizinga od kojeg je pribavio ove predmete (isplatom naknade lično na ruke zakonskom zastupniku isporučioca BB) nije njihov vlasnik, pa nije ispunio uslov savesnosti propisan odredbom članom 31. stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravih odnosa koji reguliše sticanje svojine na pokretnoj stvari pribavljanjem uz naknadu od nevlasnika. Naime, kao licu koji je kao zastupnik primaoca lizinga potpisao ugovora o lizingu nije mu mogla ostati nepoznata činjenica da davalac lizinga stiče svojinu nad predmetom lizinga na osnovu ugovora o isporuci koji zaključuje sa isporučiocem predmeta lizinga i da ostaje njegov vlasnik sve dok se ne izvrši uplata ukupnog ugovorenog iznosa lizing naknade od strane primaoca lizinga. Okolnost da nije znao da ispručilac predmeta lizniga posle raskida ugovora o lizingu i vraćanja predmeta nije isplatio otkupnu vrednost davaocu lizinga na osnovu zaključenog ugovora o otkupu ne čini ga savesnim u situciji kada je trebao da postupa sa pažnjom dobrog privrednika i mogao to da proveri prilikom ugovaranja daljeg otkupa sa zastupnikom isporučioca i isplatom kupoprodajne cene njemu na ruke. Nadalje, polazeći od jasne sadržine ugovora o lizingu između davaoca lizinga i primaoca lizinga i ugovora o otkupu između davaoca lizinga i isporučioca predmeta lizinga, ne može se tumačiti da je isporučilac predmeta lizinga postupao kao nalogoprimac i da je bio ovlašćen da u ime i za račun davaoca lizinga prodaje i ustupa predmete lizinga, kako to tvrdi revident.

U odnosu na predmete lizinga iz ugovora o finansijskom lizingu od 30.10.2006. i 31.10.2006. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pogrešno tužen pravni sledbenik davaoca lizinga („NDM LEASING“ d.o.o. Beograd) jer je utvrđeno da su nakon raskida ugovora o lizingu predmeti lizinga otkupljeni od strane isporučioca koji je na taj način postao njihov vlasnik, dok lice koje pretenduje na pravo svojine na određenoj stvari mora svojinskopravni zahtev da istakne u tužbi podnetoj protiv trenutnog vlasnika. Takođe, tužilac nije dokazao da je BB pare koje je naplatio od tužioca isplatio tuženom „NDM LEASING“ d.o.o. Beograd na ime otkupne cene predmeta lizinga iz ugovora o povratnom otkupu.

Iz svih izloženih razloga, nisu osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

Zato je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je bio neophodan tuženom „S-LEASING“ d.o.o. Beograd za vođenje ove parnice, to je Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić