Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8786/2021
08.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Veljko Mrdak advokat iz ..., protiv tuženog AD za osiguranje „AMS OSIGURANJE“ a.d.o. Beograd, koga zastupa Vladislav Kostić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 417/21 od 06.07.2021. godine, na sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 417/21 od 06.07.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 417/21 od 06.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 417/21 od 06.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 1115/20 od 06.11.2020. godine, kojom je usvojen je tužbeni zahtev tužilje (stav prvi izreke) i obavezan tuženi da isplati tužilji iznose od: 81.964,00 dinara, na ime naknade materijalne štete, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.12.2019. godine do isplate (stav drugi izreke) i 41.858,00 dinara, na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav treći izreke). Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, a stavom trećim i zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

O tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su u ovoj pravnoj stvari odlučili primenom odredaba čl. 173. i 177. Zakona o obligacionim odnosima imajući u vidu da tuženi, na kome je bio teret dokazivanja, nije dokazao da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, što bi opravdavalo odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse. S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.