Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 879/2022
12.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Jelene Ivanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Guteša advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragomir Todorović advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7154/20 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 12.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7154/20 od 16.09.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7154/20 od 16.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7154/20 od 16.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P 151/17 od 07.09.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu arondacije stekao pravo svojine na delu parcele ... upisane u list nepokretnosti broj ... KO .. u površini od 23 ara 45m2, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi da se tužilac po osnovu presude i deobnog nacrta od 11.02.2019. godine uknjiži kao vlasnik u Službi za katastar nepokretnosti (stav prvi izreke), odbijen eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu arondacije stekao pravo svojine na 2345/17414 delova parcele ... površine od 1 hektara 74 ara 14m2 upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., što bi tužena bila dužna da prizna i trpi da se tužilac po osnovu presude uknjiži kao vlasnik u Službi za katastar nepokretnosti (stav drugi izreke) i obavezan tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 163.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav treći izreke). Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, tako da drugi razlozi koje tužilac navodi u reviziji nisu zakonski razlozi za ovo pravno sredstvo.
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje je dozvoljeno pod uslovom da postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Tužilac je podnetom tužbom tražio utvrđenje prava svojine na delu parcele ... KO ... u površini od 23 ara 45m2 (u realnom i idealnom delu). Tužbeni zahtevi zasnovani su na tvrdnji da je označeni deo navedene parcele (oduzet od domaćinstva VV rešenjem Sreske komisije za poljoprivredni zemljišni fond od 10.08.1993. godine) njegovo vlasništvo jer je u postupku arondacije (rešenjem Komisije za arondaciju od 22.02.1954. godine) dat u zamenu za parcelu .../... KO ... u svojini njegove majke, umesto parcele .../... KO ... koja nikada nije formirana.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega bi o tužiočevoj posebnoj reviziji u ovom sporu trebalo odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse. Pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Vršcu P 1143/98 od 29.03.2000. godine o odbijanju tužbenog zahteva kojim je ovde tužena tražila da se obaveže tužiočeva majka GG na predaju dela predmetne parcele nije potvrda neujednačene sudske prakse. Drugostepeni sud se u obrazloženju pobijane presude izjasnio o značaju te presude za odluku o tužbenom zahtevu u ovom sporu.
Konačno, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava. U konkretnom slučaju, obe stranke su učestvovale u postupku za vraćanje zemljišta vođenog primenom Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciojom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Rešenjem nadležne Komisije od 22.07.1992. godine u tom postupku je tužiocu i tuženoj za oduzeto zemljište, pored ostalog i za deo parcele ... KO ... u površini od 652 kv.hv (23 ara 45m2) koji je predmet ovog spora, da ta naknada u drugom odgovarajućem zemljištu - parcele ... i ... KO ..., na kojem su stekli pravo svojine.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je u iznosu od 1.000,00 dinara. Tako određena vrednost predmeta spora je niža od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavne za dozvoljenost revizije u smislu navedene odredbe.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić