U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Todorović, advokat iz ..., potiv tuženog GIP „Hidrotehnika-Beogradgradnja“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Srđan Borković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4676/21 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4676/21 od 16.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1010/21 od 10.03.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi postojanje zaključenih Aneksa I uz Ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji Ov br. 1668/2004 od 17.09.2004. godine i Aneksa I uz Ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji Ov br. 1667/2004 od 17.09.2004. godine, da su punovažni i da proizvode pravno dejstvo, te da tuženi na osnovu navedenih kupoprodajnih ugovora i aneksa nema potraživanja prema tužilji za kupovinu stanova u izgradnji, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Tužilja je obavezana da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 131.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4676/21 od 16.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena navedena presuda prvostepenog suda. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred prvostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u skladu sa odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjena pred prvostepenim sudom ne predstavlja revizijski razlog po čl. 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja, kao kupac i tuženi, kao prodavac su dana 17.09.2004. godine zaključili dva kupoprodajna ugovora, čiji su predmet bila dva stana u izgradnji u Beogradu, na adresi ... . Tužilja je stupila u posed stanova 23.06.2009. godine, a tuženi joj je dana 26.06.2009. godine izdao potvrde o isplati kupoprodajne cene. Dana 06.07.2009. godine, zaključeni su, i pred sudom overeni dana 17.09.2004. godine, sporni aneksi kupoprodajnih ugovora, u čijoj preambuli je navedeno da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu za stanove. Zaključkom tuženog od 04.03.2011. godine stavljene su van snage potvrde o isplati kupoprodajne cene od 26.06.2009. godine, pošto je proverom u finansijskoj dokumentaciji utvrđeno da tužilja nije isplatila kupoprodajnu cenu u celosti. Među strankama je povodom spornog odnosa vođena parnica, koja je okončana pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P.4493/11 od 14.03.2013. godine. Ovom presudom tužilja je obavezana da tuženom na ime neisplaćenog dela kupoprodajne cene za stanove isplati iznos od 50.099,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Presuda se zasniva na utvrđenju suda da je tužilja isplatila samo prvu ratu ugovorene kupoprodajne cene, ali ne i dve preostale rate. U toku je postupak prinudnog izvršenja obaveze tužilje po ovoj presudi.

Sa polazištem na navedene činjenice, pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je o postojanju potraživanja tuženog prema tužilji po osnovu realizovane kupoprodaje dva stana u Beogradu, na adresi ... broj .., već odlučeno pravnosnažnom presudom. Tužilja u ovoj parnici za utvrđenje nije pružila dokaze da je kupoprodajnu cenu u celosti izmirila, kako je to konstatovano potvrdama od 26.06.2009. godine, a koje je tuženi jednostrano stavio van snage, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev u skladu sa odredbama članova 194. ZPP i 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijske navode, kojima se suštinski ukazuje na nepravilno vrednovanje pravnog značaja i domašaja pravnosnažne presude od 14.03.2013. godine, ovaj sud ne prihvata.

Naime, činjenice jednostranog stavljanja van snage potvrda od 26.06.2009. godine kojima je konstatovano izmirenje kupoprodajne cene u celosti, odnosno sadržine preambule spornih aneksa kupoprodajnog ugovora po kojima je kupac u celosti izmirio kupoprodajnu cenu, postojale su i predstavljaju odlučne činjenice koje su osnov donete presude Privrednog sud u Beogradu od 14.03.2013. godine. U ovoj parnici tužilja svoje navode o prestanku obaveze iz kupoprodajnog ugovora ne potkrepljuje novim činjenicama i dokazima da je obaveza izmirena, već je zahtev za utvrđenje zasnovan na stanovištu tužilje da se ugovor koji su stranke potpisale i kojima je konstatovana isplata cene ne može staviti van snage jednostranom izjavom.

Pošto se postavljeni tužbeni zahtev zasniva jedino na navedenim činjenicama, za koje je sud vezan po odredbi člana 192. stav 1. ZPP, preostalim navodima revizije nije dovedena u sumnju pravilnost primene materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 1, 153. i 154. ZPP, stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji, pošto nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić