Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Peček, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Dimitrije Živkov i Jasmina Lisul, advokati iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 87/20 od 01.09.2021. godine, u sednici održanoj 28.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 87/20 od 01.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljeno

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 87/20 od 01.09.2021. godine.  

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi  P 396/19 od 10.10.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je drugim stavom izreke obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime duga iznos od 298.394,00 dinara sa zakonskom  zateznom kamatom od 30.10.2011. godine do isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 170.794,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 87/20 od 01.09.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i rešenje Osnovnog suda u  Kikindi P 396/19 od 30.12.2019. godine potvrđeno. Drugim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je izvršenje usmenog ugovora o prodaji kukuruza zaključenog između tužioca i tuženog. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se u reviziji ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem da tužilac kao fizičko lice nije obveznik PDV, kao i negiranje savesnosti tužioca, nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Osim toga, revizija u smislu odredbe člana 404. ZPP se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 11.07.2014. godine, a označena vrednost predmeta spora je 298.394,00 dinara.

Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić