Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 480/21 od 16.09.2021. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u prvom, četvrtom, petom, šestom i sedmom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tuženog da pobijana presuda sadrži razloge koji su nerazumljivi i protivrečni sami sebi ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se saglasno odredbi člana 407. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 895/15 od 27.09.2016. godine, razveden je brak parničnih stranaka, a maloletna deca i to GG rođena ....2003. godine i DD rođena ...2010. godine poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, dok je maloletna VV rođena ...2003. godine poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 569/2017 od 19.12.2017. godine obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. DD plaća mesečno iznos od 17.000,00 dinara počev od 19.12.2017. godine pa ubuduće, a za izdržavanje mal. GG iznos od 20.000,00 dinara mesečno, počev od 14.05.2015. godine pa ubuduće, dok je majka obavezana po službenoj dužnosti da na ime izdržavanja mal. VV plaća 20.000,00 dinara počev od 14.05.2015. godine pa ubuduće, u kom delu je Vrhovni kasacioni sud ovu presudu zajedno sa presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 249/18 od 21.06.2018. godine preinačio tako što je obavezana majka da počev od 14.05.2015. godine pa ubuduće na ime izdržavanja mal. VV plaća iznos od 18.000,00 dinara. VV je živela sa ocem sve do 2018. godine, kada je prešla da živi sa majkom i sestrama GG i DD. Prema mišljenju GCSR, Odeljenje .., potrebe mal. VV su adekvatno zadovoljene u porodici majke, pa je u najboljem interesu mal. deteta da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja je zasnovala novu bračnu zajednicu i dobila četvrto dete ...2020. godine. Sa suprugom i decom živi u kući u ..., površine 100m2, koja je vlasništvo njenog supruga. Tužilja je trenutno na porodiljskom bolovanju i prima naknadu zarade u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno, kao i materinski dodatak za rođenje četvrtog deteta u iznosu od 18.000,00 dinara mesečno. Objekat u kome stanuju je iz vikendice pretvoren u objekat za svakodnevnu upotrebu i šestomesečni troškovi za vodu iznose oko 3.000,00 dinara, troškovi struje oko 5.000 – 6.000,00 dinara mesečno, zimi i oko 10.000,00 dinara, za grejanje na pelet oko 80.000,00 dinara, a troškovi čišćenja septičke jame oko 50 evra mesečno. Suprug je ..., ima čiji najam mesečno izdvaja 400 evra, pre pandemije kada je imao više posla mesečno je zarađivao oko 150.000,00 dinara, pri čemu i on ima zakonsku obavezu izdržavanja svoja dva starija sina. Tuženi je takođe zasnovao novu bračnu zajednicu i pre sedam meseci je dobio četvrto dete. Zaposlen je u firmi ... sa mesečnim prihodom od 37.000,00 dinara, s tim što je pre tri meseca počeo da radi u ordinaciji prijateljice kao ..., gde na ime pregleda i intervencija ostvari mesečni prihod od oko 10.000,00 dinara. Živi u stanu površine 58m2 koji je vlasništvo njegovo majke za koji na ime troškova infostana izdvaja oko 2.000,00 dinara, oko 10.000,00 dinara za struju zimi i oko 1.000,00 dinara leti, oko 1.800,00 dinara za kablovsku televiziju. Vlasnik je stana u ..., površine 70m2 koji mu je kupila majka i za koji majka snosi sve troškove. Njegova supruga je nezaposlena i mesečno za bebu plaća troškove u iznosu od oko 7.000,00 dinara. U izdržavanju dece pomaže mu majka tako što mu za izdržavanje dece mesečno daje oko 200 evra, pomaže mu u kupovini stvari za decu, deci daje novac i najmanje jedanput mesečno kupi deci hranu. Od prijatelja koji drže zdravu hranu nabavlja za decu suplemente. Ne poseduje automobil, već od svojih prijatelja uzima automobil na korišćenje i ne troši novac za gorivo jer mu prijatelji daju automobil napunjen gorivom. Mal. VV i GG idu u treći razred srednje medicinske škole i troškovi za nabavku udžbenika iznose oko 3.000,00 dinara. Maloletna VV ima insulinemiju i na šestomesečnom nivo ima troškove za testiranje u iznosu od 7.000,00 dinara i troškove za uloške za obuću u iznosu od 7.800,00 dinara. Zbog zdravstvenih problema ide privatno kod lekara i na šestomesečnom nivou ti troškovi iznose oko 12.000,00 dinara, nosi protezu čiji troškovi iznose 500 evra, koristi specifičnu bezglutensku ishranu i troškovi ishranu za nju i njene sestre iznose oko 20.000,00 dinara. Troškovi suplemenata iznose 4.000,00 dinara. Troškovi kozmetike za mal. GG i VV iznose po 5.000,00 dinara mesečno, a za mal. DD oko 2.000 – 3.000,00 dinara. Troškovi garderobe po detetu iznose oko 4.000,00 do 5.000,00 dinara, troškovi mobilnog telefona za GG i VV po 1.200,00 dinara mesečno, a troškovi prevoza po 2.500,00 dinara mesečno za sve tri zone, s obzirom da žive u ... Za džeparac GG i VV dobijaju iznos od po 2.000,00 dinara mesečno. Mal. DD ide u peti razred osnovne škole u ... i troškovi udžbenika i školskog pribora za ovu godinu su iznosili 15.000,00 dinara, ali kako je ona treće dete narednih školskih godina udžbenici će biti besplatni. Potrebe na mesečnom nivou maloletne VV i GG iznose po 36.000,00 dinara, a mal. DD 30.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je u najboljem interesu mal. VV da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se lični odnosi deteta i oca odvijaju po dogovoru roditelja. S obzirom na utvrđene potrebe mal. VV i materijalne mogućnosti roditelja, imajući u vidu sve kriterijume propisane odredbama Porodičnog zakona, obavezao je tuženog da doprinosi izdržavanju mal. VV u iznosu od 20.000,00 dinara ceneći da će ovaj iznos zajedno sa doprinosom majke biti dovoljan da zadovolji osnovne potrebe mal. deteta, a neće ugroziti ličnu egzistenciju tuženog i egzistenciju lica koja je dužan da izdržava, budući na kapacitete tuženog za pribavljanje dodatnih poslova, mogućnosti da uz pomoć prijatelja sebi obezbedi pogodnosti i pribavi stvari bez materijalne nadoknade, kao i da poseduje nepokretnost koja može da donese prihod. Zahtev za izmenu visine obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. VV i GG je odbijen, jer se nisu izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneta ranija presuda u meri koja bi uticala na smanjenje obaveze tuženog.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu obaveze izdržavanja mal. VV, nalazeći da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odlučeno o visini doprinosa za izdržavanje mal. VV. Takođe, drugostepeni sud nalazi da je pravilno odbijen protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. GG i VV plaća 20%, a mal. DD iznos od 10% od zarade, ali ne zbog razloga navedenih u prvostepenoj presudi, već zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani majke, s obzirom na to da su poverioci obaveze izdržavanja mal. deca a ne tužilja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili o visini doprinosa tuženog za izdržavanje maloletne VV. Takođe je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava ocenio pasivnu legitimaciju tužilje po protivtužbi tuženog za izmenu odluke o visini doprinosa za izdržavanje mal. dece.

Prema članu 160. Porodičnog zakona, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnost dužnika izdržavanja, zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Prema članu 278. stav 2. Porodičnog zakona tužbu za izdržavanje može podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem odnosno dužnikom izdržavanja.

Suprotno navodima revizije, imajući u vidu okolnosti koji se odnose na potrebe maloletne VV i to ne samo u pogledu uobičajenih životnih i školskih aktivnosti, već i u odnosu na zdravstvene potrebe deteta, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je iznos na čije je plaćanje po osnovu izdržavanja obavezan tuženi adekvatan da bi se zadovoljile mesečne potrebe mal. VV. Pobijanom odlukom pravilno su cenjene sve relevantne okolnosti propisane članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletne VV uz adekvatnu ocenu mogućnosti tužilje i tuženog utvrđenih primenom člana 160. stav 3. navedenog zakona.

Pravilnost ocene relevantnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije dovedena u sumnju revizijskim navodima tuženog da je visina obaveze za izdržavanje maloletne VV previsoko odmerena, s obzirom na okolnosti utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu uobičajenih potreba maloletne VV, znatnih troškova u odnosu na zdravstvene probleme deteta, materijalne mogućnosti roditelja i potrebu da se na svaki način aktivno angažuju u cilju doprinosa izdržavanju maloletne dece, te pravilne procene da će dosuđenim iznosom uz doprinos majke adekvatno biti zadovoljena procenjena potreba mal. VV, a da se pritom egzistencija tuženog ne ugrozi. Navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude u ovom delu, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 569/17 od 19.12.2017. godine, tuženi je kao otac obavezan da na ime izdržavanja mal. GG plaća iznos od 20.000,00 dinara mesečno, a na ime izdržavanja mal. DD iznos od 17.000,00 dinara. Protivtužbu za izmenu i smanjenje obaveze izdržavanja tuženi je podneo u odnosu na majku dece koja nije pasivno legitimisana, za razliku od dece sa kojima tuženi je u materijalno-pravnom odnosu u pogledu obaveze izdržavanja. Visina izdržavanja utvrđena pravnosnažnom presudom podložna je promeni koju tužbom može zahtevati roditelj dužnik izdržavanja u odnosu na dete kao poverioca izdržavanja ili po tužbi deteta protiv roditelja koji je odlukom suda obavezan na plaćanje doprinosa za dečje izdržavanje. U postupku po tužbi za promenu visine izdržavanja mal. deteta kao stranku u postupku zastupa roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo u skladu sa odlukom suda, a sa svojstvom zakonskog zastupnika. Stoga se nesnovano revizijom osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda u odnosu na odluku po protivtužbi.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić