Protiv stava prvog i obavezujućeg dela stava drugog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….18/20), i utvrdio da revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede na koje tužilja neosnovano u žalbi ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je vlasnik sajta www. sunkisstravel.rs, na kom je 04.10.2019. godine u 15,50 časova, u okviru ponude „Lukovska banja – Hotel Jelak“, neovlašćeno saopštio fotografiju „Hotel Jelak 2“, bez naznačenja imena i autora, čiji je autor tužilja. Fotografija je isečena u odnosu na original sa gornje strane margine. Tuženi posluje kao turistička agencija pa je u cilju reklamiranja smeštajnih kapaciteta u Prolom Banji i Lukovskoj banji, na svom sajtu objavio slike ponuđenih smeštajnih kapaciteta, preuzimanjem fotografije „Hotel Jelak 2“ sa zvaničnog sajta „Lukovskabanja.com/hoteljelak“, na kome je naznačena oznaka „copyright planinka“ a.d. Tužilja je autor fotografije „Hotel Jelak 2“ u Lukovskoj banji veličine 19,9 MB dimenzija 4752 h 3168, koja je uslikana 22.06.2014. godine u 19,04 časova aparatom „EOS KISS X3“. Na fotografiji se u krupnom planu nalazi „Hotel Jelak“, pored njega bazen, žene u bazenu i iza prirodno okruženje Lukovske banje. Sredinom 2019. godine, tužilja je saznala da je njena fotografija objavljena na sajtu tuženog, bez njene saglasnosti i bez navođenja njenog imena kao autora, kao i u nepotpunoj formi jer je skraćena sa svih strana. U vreme kada je nastala sporna fotografija, hotel „Jelak“ nije bio dovoljno promovisan pa je fotografija izrađena tako da se napravi kompozicija u kojoj se vidi čovek, hotel i priroda. Uz saglasnost tužilje, fotografija je objavljena na sajtu TO Kuršumlija i sajtu A.D. Planinka u okviru ponude Lukovske banje, sa kojom tužilja ima dugogodišnju saradnju pa je tako u periodu od 2009. do 2019. godine, radila priloge o Lukovskoj banji za novine i magazine. Tužilji je bitno da njene fotografije budu potpisane jer od 2007. godine radi kao „frilenser“ pa je angažovana na mnogim projektima vezanim za turizam i kulturno nasleđe zbog čega joj je jako važno da u svom poslu bude prepoznatljiva. Nakon što je saznala da je njena fotografija neovlašćeno saopštena, kontaktirala je tuženog radi mirnog rešenja spora do kog nije došlo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili pri čemu je drugostepeni sud prvostepenu presudu preinačio utoliko što je tuženog obavezao da o svom trošku objavi uvod i izreku prvostepene i drugostepene presude dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilje do traženog objavljivanja presude u celosti odbio. Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, članove 2, 17., 18., 19., 20., 30., 204. i 205. Zakona o autorskim i srodnim pravima, nalazeći da je tuženi povredio autorska prava tužilje tako što je na svom internet sajtu dva puta neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužilje – fotografiju „Hotel Jelak 2“, dva puta javno saopštio autorsko delo tužilje bez naznačenja njenog imena ili pseudonima i javno saopštio autorsko delo u nepotpunoj formi. Takođe je zaključio da je pravilno prvostepeni sud odlučio da sudska zaštita, u ovom slučaju (povreda autorskog prava) podrazumeva i mogućnost usvajanja zahteva za objavljivanje presude o trošku tuženog u smislu odredbe člana 205. stav 1. tačka 6. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Međutim, s obzirom da je tužilja tužbenim zahtevom tražila da tuženi objavi sadržaj presude, po oceni tog suda, tužilja ima pravo na objavljivanje uvoda i izreka prvostepene presude, čime se na zadovoljavajući način javnosti saopštava ishod spora u kom je utvrđena povreda autorskih prava tužilje i u dovoljnoj meri ostvaruje svrha ovog vida zaštite pa je zbog toga prvostepena presuda preinačena obavezivanjem tuženog da o svom trošku javno objavi uvod i izreku prvostepene presude dok je tužbeni zahtev u preostalom delu do traženog objavljivanja presude u celini odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo utvrđenjem da je tuženi povredio autorska prava tužilje neovlašćenim javnim saopštavanjem njenog autorskog dela, bez označenja njenog imena ili pseudonima i saopštavanjem autorskog dela tužilje u nepotpunoj formi, dok je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo obavezivanjem tuženog da o svom trošku objavi uvod i izreku prvostepene i drugostepene presude na svom internet sajtu.

Zakonom o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 ... 29/2016), propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine, kao i da se autorskim delom smatra naročito fotografija (član 2. stav 1. i stav 2. tačka 9.). Autor ima, pored ostalih prava, isključivo moralno pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela odnosno navedeni prilikom svakog javnog saoštavanja dela izuzev ako to, s obzirom na konkretni oblik javnog saoštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.). Takođe, autor ima pravo da štiti integritet svog dela suprotstavljanjem izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica i suprotstavljanjem javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, te da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.). Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičanim ili bežičnim putem, na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere (član 30.). Povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog prava ili srodnog prava, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom (član 304.). Nosilac autorskog prava može tužbom da zahteva, naročito, utvrđenje povrede prava, prestanak povrede prava i naknadu imovinske štete (član 205. stav 1. tačke 1. i 5.) a ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava (član 205. stav 2.). U slučaju povrede autorskog ili srodnog prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno tužilac može tužbom da zahteva, između ostalog, pod tačkom 6. odredbe člana 205. Zakona o autorskom i srodnim pravima, objavljivanje presude o trošku tuženog.

U konkretnom slučaju, tuženi je bez dozvole tužilje, kao autora, javno saoštio predmetnu fotografiju i to u nepotpunoj, izmenjenoj, formi bez označavanja imena ili pseudonima tužilje kao autora, pa su nižestepeni sudovi pravilno tužbeni zahtev tužilje usvojili, a tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković