.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8830/2024
16.05.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Marjanov, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Jančić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje – protivtužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 692/23 od 27.12.2023. godine, u sednici održanoj 16.05.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje – protivtužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 692/23 od 27.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 692/23 od 27.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 161/23 od 19.09.2023. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca, tako što su određene mere zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tužilji približavanje tuženom na udaljenosti ne manjoj od 300 metara, osim u slučajevima sudskih sporova koji podrazumevaju prisustvo na ročištima u roku od godinu dana i zabranjeno tužilji dalje uznemiravanje svake vrste, kao i kontaktiranje tuženog u periodu od godinu dana i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od aprila 2018. do 03.04.2022. godine, u stanu u ..., sa tužiljinih dvoje mal. dece, koja su sada uzrasta od 13 godina. Po prestanku vanbračne zajednice tuženi je ušao u novu emotivnu vezu, a tužilja mu je slala preteće poruke. Iz izveštaja Centra za socijalni rad u Vršcu, datih na osnovu postojeće dokumentacije i razgovora sa strankama, proizlazi da partnerski odnos nije prekinut, posebno sa tužiljine strane, da je ona povređena činjenicom da tuženi ima novu vezu, te je mišljenje Centra bilo da je u interesu obe stranke da se izreknu mere koje bi ih zaštitile od mogućnosti da budu u odnosu i sprečile ponavljanje i eventualnu eskalaciju nasilja. S obzirom da postoji uzajamno psihološko nasilje, u interesu obe strane je da se komunikacija i bilo kakav odnos među njima prekine. Od 26.07.2022. godine, među parničnim strankama više nije bilo kontakta.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 284. stav 1. 197. i 198. Porodičnog zakona, ocenili da je protivtužbeni zahtev osnovan, odnosno da su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici prema tužilji, koje su napred bliže navedene.
Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.
Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tač. 1. i 6. ovog člana, smatra se naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru.
Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice u porodici, između ostalog nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, vređanje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.
Pravilna je ocena nižestepenih sudova da je izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan razlog za izricanje mera pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje po pravilu ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Neosnovano se revizijom ukazuje da ne postoji uzročno –posledična veza između ponašanja tužilje i ugroženosti tuženog, s obzirom da su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilja pretila tuženom, a to koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice zbog tako preduzete radnje, njegove ugroženosti kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja. Mišljenje same žrtve o stepenu opasnosti koja joj preti, utiče na izbor mere zaštite koja će u konkretnom slučaju biti određena jer je žrtva ta kojoj se zaštita pruža, tako da njena subjektivna procena, zasnovana na iskustvu predstavlja faktor prilikom izbora mere zaštite.
Ostalim navodima revizije tužilja ponavlja navode istaknute u žalbi, koje je drugostepeni sud ocenio, dajući za njihovu ocenu jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
