Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aćimović, advokat iz ..., protiv tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/19 od 17.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 26.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/19 od 17.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/19 od 17.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15102/17 od 30.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena isplati 2.842.762,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.06.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/19 od 17.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O pravu tužioca kao investitora na isplatu iznosa od 2.842.762,50 dinara, zbog neosnovano naplaćene naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, odlučeno je uz primenu materijalnog prava- člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, ovaj sud nalazi da to što je poništeno pravnosnažno odobrenje za izgradnju i upotrebu ne znači da je otpao osnov tužiočeve obaveze za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta iz čl. 4. ugovora od 16.10.2009. godine, saglasno članu 220. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 ) i članu 161. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 47/03 i 34/06), te su nižestepeni sudovi doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izraženim kroz ranije donete odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji u ovoj pravnoj stvari, kao izuzetno dozvoljenoj. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pri tom treba imati u vidu i da odluka sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakoj konkretnoj pravnoj stvari, što znači da eventualno drugačija odluka ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 12.10.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 2.842.762,50 dinara (23.808 eura).

Kako pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić