Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Gligorijević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Nešić Ćetković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/21 od 08.04.2021. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/21 od 08.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/21 od 08.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7187/18 od 04.02.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 7187/18 od 31.08.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu isplati 11.500 evra, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 15.11.2010. godine pa do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do konačne isplate po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti, kao i 600.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.11.2010. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 426.404,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršnost odluke pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/21 od 08.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7187/18 od 04.02.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 7187/18 od 31.08.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.11.2010. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 401/2017 od 30.03.2018. godine ukinuta je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pobijana drugostepena presuda doneta je 08.04.2021. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju na osnovu člana 506. stav 2. istog primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneli uz primenu odredaba materijalnog prava (članova 17, 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima) koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Imajući ovo u vidu, kao i da tužena ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda, da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi duga, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, proizilazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11... 18/20), na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 15.11.2010. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.830.623,05 dinara (11.500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i 600.000,00 dinara).

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić