U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti povreda postupka na koju se ukazuje u reviziji jer je drugostepeni sud na činjenično stanje koje je utvrđeno u prvostepenom postupku pravilno primenio materijalno pravo i doneo na zakonu zasnovanu odluku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp. broj ..., šuma pete klase u površini od 5,02 ara i kp. broj ..., šuma pete klase u površini od 20,15 ari, sve upisano u list nepokretnosti ... KO ... . U oktobru 2015. godine na navedenim parcelama tužioca VV je posekao 53 stabla jasena, 32 stabla bresta i jedno stablo hrasta lužnjaka, a vrednost posečene drvne mase iznosi 642.290,16 dinara, a izgubljeni prirast iznosi 221.109,04 dinara, odnosno ukupan iznos štete koju je tužilac pretrpeo 863.399,20 dinara. VV se prethodno sa tuženom dogovorio da navedenu drvnu masu poseče sa njene parcele i da od ukupne posečene drvne mase ½ uzme za sebe, a drugu polovinu da preda tuženoj kao naknadu za posečena stabla. Između VV i tužene postignut je dogovor da će VV da izvede geometra na lice mesta i šumara koji će mu identifikovati parcele – šumu tužene na kojoj treba da izvrši seču. Međutim, VV nije izveo geometra niti je tužena izašla na teren da pokaže šumu, te je seča izvršena na tužiočevim parcelama i na taj način mu je pričinjena šteta.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da je tužiočev tužbeni zahtev u odnosu na tuženu neosnovan, jer tužena nije pasivno legitimisana s obzirom da je seču stabala izvršio VV. Međutim, drugostepeni sud nalazi da kod utvrđenog činjeničnog stanja postoji obaveza tužene da tužiocu naknadi pričinjenu štetu jer je između tužene i VV zaključen ugovor o delu, a tužena kao naručilac je bila dužna da vrši nadzor nad obavljanjem posla, što je ona propustila da uradi i na taj način i ona odgovara za štetu koja je pričinjena.

Odredbom člana 600. ZOO je utvrđeno da ugovorom o delu poslenik se obavezuje da obavi određeni posao, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. U konkretnom slučaju između tužene i VV je postignut dogovor da VV izvrši seču šume na parceli tužene, a da mu tužena u vidu naknade ustupi polovinu posečene drvne mase. Iz toga proizilazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je između tužene i VV zaključen ugovor o delu. S obzirom da ni tužena nije znala gde se tačno nalazi njena šuma, odnosno gde je granica između njene i tužiočeve šume, postojao je dogovor između tužene i VV kao poslenika da se pre seče stabala izvede geometar koji bi pokazao među, a što poslenik nije izvršio. U tom delu postoji propust tužene kao naručioca posla jer je po članu 603. ZOO imala pravo da vrši nadzor nad obavljanjem posla. Time se uspostavlja u konkretnom slučaju, solidarna odgovornost između neposrednog štetnika VV i tužene koja je posredno pričinila štetu na način kako je to već navedeno. U takvoj situaciji tužilac je odlučio da potraživanje ostvari prema tuženoj kao jednom od solidarnih dužnika, te je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev usvojio.

Kada se ima u vidu navedeno proizilazi da nije osnovan navod iz revizije da u konkretnom slučaju nije zaključen ugovor o delu već da se radi o ugovoru sa odložnim uslovom koji nije nastupio. To pitanje može biti od značaja za regulisanje međusobnih odnosa između tužene i poslenika, a ne utiče na pravo tužioca u konkretnom slučaju.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, to je i odlučeno kao u izreci, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić