Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8853/2021
06.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Stanimirović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., čiji je punomoćnik Selimir Antonić, advokat iz ..., ĐĐ iz ... i EE iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2679/21 od 03.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2679/21 od 03.06.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2679/21 od 03.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda Beogradu Gž 2679/21 od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 715/16 od 11.09.2020. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac po osnovu održaja stekao isključivo pravo svojine na garaži koja se nalazi u porodičnoj stambenoj zgradi u Beogradu, u ulici ... br. .., sagrađenoj na kat.parc. .., upisanoj u LN .. KO ...,što bi tuženi bili dužni da priznaju i da dozvole upis promene na osnovu presude u nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Tuženi DD je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i člana 211. ZPP, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti održajem. Ovo zbog toga što iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tužilac, iako je u nesmetanoj državini nepokretnosti od jula 1992. godine, ne ispunjava uslov savesnosti za sticanje prava svojine putem redovnog ili vanrednog održaja, jer je u momentu zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti 07.11.1983. godine od prodavca ŽŽ primio primerak presude Okružnog suda u Beogradu P 5276/75-81 od 20.10.1982. godine kojom je odbijen njegov zahtev za utvrđenje prava svojine odnosno imao je saznanje da njegov prodavac nije vlasnik nepokretnosti koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Istovremeno je ocenjeno da nije bilo uslova za donošenje presude na osnovu priznanja u odnosu na tuženu VV koja je priznala tužbeni zahtev jer se u smislu člana 211. ZPP zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima prema kojima bi doneta presuda o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti imala dejstvo.
U takvom slučaju drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Pored toga, primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužioca se ukazuje i na pitanja procesnog prava u postupku ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude na osnovu priznanja, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.03.2016. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 400.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 123,4257 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 3.240,82 evra. Prvostepena presuda doneta je 11.09.2020. godine, a drugostepena presuda doneta je 03.06.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić