U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Neđo Jovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2346/21 od 23.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2346/21 od 23.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2346/21 od 23.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete nanete pri vođenju postupka stečaja Društva „Cosmopolit – Company“ DOO čiji je vlasnik i osnivač tužilac, plati iznos od 11.721.868,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2017. godine do isplate; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 754.320,00 dinara; stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 18/20) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitosti i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio vlasnik i osnivač „Cosmopolit – Company“ DOO sa sedištem u Požegi, nad kojim je rešenjem Privrednog suda u Užicu St 2/13 od 01.03.2013. godine otvoren postupak stečaja, a za stečajnog upravnika imenovan tuženi. Prema izveštaju stečajnog dužnika o ekonomsko- finansijskom položaju od 29.03.2013. godine utvrđena je ukupna imovina stečajnog dužnika u iznosu od 4.157.730,63 dinara i obaveze u iznosu od 11.327.981,22 dinara. Odlučeno je da se stečajni postupak sprovede bankrotstvom i formiran je odbor poverilaca. Rešenjem Privrednog suda od 28.02.2014. godine odobrena je završna deoba deobne mase stečajnog dužnika i utvrđeno namirenje poverilaca drugog i trećeg reda u iznosu od 9.759.967,36 dinara, a iznos za isplatu po završnoj deobi je 618.946,29 dinara. Usvojen je završni račun stečajnog upravnika sa stanjem na dan 20.04.2014. godine i zaključen stečajni postupak. Stečajni upravnik je dana 09.01.2015. godine tražio od Privrednog suda saglasnost za podnošenje tužbe za naplatu naknadno pronađene imovine u koju spadaju potraživanja od dužnika stečajnog dužnika „B-export“, „Viva-sport“ i „Jelmark“ u ukupnom iznosu od 27.549.855,00 dinara, što je Privredni sud odbacio rešenjem od 27.01.2015. godine. Tuženi je tražio i povratak u stečajnu masu naknadno pronađene imovine u vrednosti od 11.160.000,00 dinara koja se odnosi na kompenzaciju placa na Zlatiboru koji nije proknjižen u poslovnim knjigama stečajnog dužnika, što Privredni sud nije prihvatio nalazeći (dopisom od 18.08.2015. godine) da se ne radi o naknadno pronađenoj imovini. Postupajući po primedbama iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2198/2019 od 26.08.2021. godine utvrđeno je da je presudom Osnovnog suda u Požegi K 179/18 od 18.08.2020. godine (pravnosnažna 06.09.2020. godine) ovde tužilac AA oglašen krivim zbog učinjenog produženog krivičnog dela – poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ, zbog čega mu je izrečena uslovna osuda od 9 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine, a osuđen je i na novčanu kaznu od 20.000,00 dinara, između ostalog i iz razloga što nije prijavio stečajni prihod i druge činjenice od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza povodom izvedenih građevinskih radova za PD „Viva-sport“ u toku 2009. godine i “B-Export“ DOO Čačak u toku 2011. i 2012. godine, jer je u svom poslovnom knjigovodstvu proknjižio i platio iznos PDV samo na avansne račune, a ne na konačni obračun u odnosu na radove iskazane za „Viva-sport“ i u odnosu na PDV iskazan u privremenim situacijama za “B-Export“ i onaj iskazan u poreskim prijavama. U vezi sa navedenim plaćanjem poreskih obaveza u stečajnom postupku preduzeća tužioca, izvršeno je i ekonomsko-finansijsko veštačenje u toku krivičnog postpuka kojim su utvrđene ukupno nenaplaćene obaveze u odnosu na građevinske radove koji su izvedeni i prihvaćeni, ali koji nisu proknjiženi i oprihodovani. Drugostepeni sud je utvrdio i da je tuženi preuzeo dokumentaciju u odnosu na dva najveća dužnika stečajnog dužnika, u kojoj za „Viva-sport“ nije bilo končanog obračuna, dnevnika, građevinske knjige i privremenih situacija, jer je na predatim dnevnicima parafirao svaki list, a dnevnici za ovu firmu su pravljeni naknadno, posle zaključenja stečaja i predati sudskom veštaku. Konačni obračuni su tuženom prvi put prezentovani od strane sudkog veštaka Rada Damjanovića u toku trajanja ove parnice. Na osnovu izveštaja o izvršenom ispitivanju rada stečajnog upravnika od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika od 10.06.2015. godine utvrđeno je da nema elemenata za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka pred disciplinskim većem Agencije, a iz izveštaja Višeg javnog tužilaštva u Užicu KT 73/15 od 19.11.2015. godine je utvrđeno da ne postoje osnovi sumnje da je tuženi izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na glavnoj raspravi održanoj pred drugostepenim sudom u smislu odredbe člana 383. ZPP, drugostepeni sud je zaključio da tužilac shodno odredbi člana 231. stav 2. ZPP nije dokazao osnovanost tužbenog zahteva u smislu odredbe člana 31. stav 1. Zakona o stečaju i člana 154, 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima, pa je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio kao u izreci pobijane presude.

Zakonom o stečaju uređen je status stečajnih upravnika kao preduzetnika usled čega odgovaraju za obaveze celokupnom imovinom. Članom 27. Zakona o stečaju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 104/09, 99/11, 71/12) propisan je delokrug poslova stečajnog upravnika. Stavom 1. tačka 17. istog člana propisano je da stečajni upravnik zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih postupaka, a stavom 4. da stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i sa pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa ovim Zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeskom etike. Prema članu 31. stav 1. Zakona o stečaju, u slučaju kada je u obavljanju poslova stečajni upravnik prouzrokovao štetu učesnicima u postupku namerno ili krajnjom nepažnjom, stečajni upravnik ličnom imovinom odgovara za takvu štetu. Iz navedenog proizilazi da stečajni upravnik odgovara za naknadu štete prouzrokovanu krivicom u smislu člana 154. stav 1. ZOO i to po težem umišljajnom obliku krivice, odnosno da ne odgovara za štetu usled obične nepažnje. Uslov za utvrđenje i dosuđenje štete je postojanje uzročno-posledične veze između preduzete štetne radnje i posledice koja se ogleda u pričinjenoj šteti, a teret dokazivanja je na oštećenom.

Po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao ispunjenost uslova za primenu odredbe člana 31. stav 1. Zakona o stečaju, a samim tim ni osnovanost svog tužbenog zahteva. Ovo sa razloga datih od strane drugostepenog suda koje prihvata i na koje upućuje i ovaj sud – da u radnjama tuženog kao stečajnog upravnika nije dokazano nesavesno postupanje, namera i gruba nepažnja u vršenju poslova stečajnog upravnika Privrednog društva „Cosmopolit – Company“ DOO čiji je vlasnik i osnivač bio tužilac. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tuženi postupao u skladu sa odredbama Zakona o stečaju, da je o svojim postupcima kao stečajni upravnik obaveštavao stečajnog sudiju u skladu sa članom 31. stav 2. Zakona o stečaju. Da u njegovom poslovanju nije bilo nesavesnih radnji potvrđeno je i od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika izveštajem Agencije od 10.06.2015. godine da nema elemenata za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka pred disciplinskim većem Agencije, a VJT Užice je u izveštaju KT 73/15 od 19.11.2015. godine navelo da je utvrdilo da ne postoje osnovi sumnje da je tuženi izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Nasuprot tome, tužilac je davanjem pogrešnih podataka i prikrivanjem dokumentacije dovodio u zabludu učesnike stečaja, jer nije vodio svoje poslovanje po zakonu, zbog čega je navedenom krivičnom presudom oglašen i krivično odgovornim za poresku utaju, upravo u poslovanju sa navedena dva najveća dužnika stečajnog dužnika čiji je vlasnik bio tužilac.

Naime, na osnovu nalaza i mišljenja ekonomsko-finansijskog veštaka (osnovni nalaz) preduzeće “B-Export“ je prema preduzeću „Cosmopolit – Company“ kao ugovornom izvođaču građevinskih radova na poslovno-stambenom objektu u Čačku, prema stanju na dan otvaranja stečajnog postupka 01.03.2013. godine imalo pretplatu od 1.722.335,63 dinara, bez obračuna zakonske kamate za docnju i isplatu privremenih situacija. Navedeni obračun je zasnovan na izvršenim radovima iz privremenih situacija koje je ispostavilo preduzeće „Cosmopolit – Company“, koje su overene od nadzornog organa i preduzeća „B-Export“ i knjižene u analitičkim karticama stečajnog dužnika i „B- Export“. Tužilac je veštaku prezentirao 14.08.2017. godine (nakon okončanja stečajnog postupka) konačni obračun izvedenih radova u iznosu od 34.685.911,04 dinara (koji nije sačinjen od strane zajedničke komisije izvođača i finansijera, pa je „B-Export“ konačni obračun vratio stečajnom dužniku). U osnovnom nalazu veštak se izjasno da utvrđenje činjeničnog stanja za pet stavki iz naknadno dostavljenog konačnog obračuna stečajnog dužnika sačinjenog u iznosu od 16.659.162,00 dinara (po specifikaciji kao razlika u vrednosti radova, razlika u ceni, izgubljena dobit, prekid u izvođenju radova na gradilištu i građevinski materijal i angažovanje radnika) izlazi iz okvira ekonomsko- finansijskog veštačenja. Prema zapisniku o sravnjenju – usaglašavanju obaveza i potraživanja od 13.11.2013. godine stečajnog dužnika i preduzeća „B-Export“ sa dopunom koju je osporio tužilac, a kojom je priznao da nema potraživanja njegovo drugo preduzeće „Grading Kompani“ koje je bilo podizvođač radova prema „B-Export“ utvrđen je dug „B- Export“ za izvođenje radova (po neproknjiženoj dokumentaciji) od 1.688.425,64 dinara koji je prema nalazu i mišljenju veštaka isplaćen stečajnom dužniku u vidu tri pojedinačne uplate zaključno sa 09.12.2013. godine. Istim nalazom i mišljenjem o odnosu na potraživanje prema „Viva-sport“ utvrđeno je da je „Cosmopolit – Company“ na dan otvaranja stečajnog postupka 01.03.2013. godine imalo potraživanje prema „Viva-sport“ za izvedene građevinske radove u iznosu od 1.786.405,95 dinara bez obračuna zakonske kamate, a sa kamatom u iznosu od 4.252.458,32 dinara po varijanti prema stanju sa usaglašavanja potraživanja. Konstatovano je da nadzorni organ nije imenovan, da nisu podnošene privremene situacije, da nije izvršena primopredaja radova niti overa konačnog obračuna radova i okončane situacije, da postoji razlika u dokumentaciji o visini vrednosti radova u predmetu i dokumentaciji pribavljenoj tokom veštačenja i da ostali navedeni radovi u konačnom obračunu stečajnog dužnika od 31.07.2009. godine predatog veštaku od strane tužioca 14.08.2017. godine izlaze iz okvira ekonomsko- finansijskog veštačenja. Prema zapisniku o sravnjenju i usaglašavanju obaveza i potraživanja sačinjenog tokom stečajnog postupka 30.12.2013. godine između „Cosmopolit – Company“ i „Viva-sport“ utvrđeno je potraživanje stečajnog dužnika na dan navedenog sravnjenja u iznosu od 850.523,69 dinara, koja je prema nalazu i mišljenju veštaka stečajnom dužniku isplaćno 15.01.2014. godine. Dopunskim nalazom i mišljenjem istog veštaka po naredbi za iskazivanje potraživanja stečajnog dužnika prema „B-Export“ i „Viva-sport“ bez obračuna kamate na dan 01.03.2013. godine, utvrđen je dug „B-Export“ od 14.936.826,49 dinara i dug „Viva-sport“ od 5.771.340,00 dinara i to na osnovu neproknjižene i neadekvatno vođene dokumentacije za koju se veštak izjasnio da delom nije u njegovom domenu ispitivanja. Dakle, veštak je utvrdio potraživanje „Cosmopolit – Company“ prema „Viva-sport“ u iznosu od 3.984.934,84 dinara sa stanjem na dan 01.03.2013. godine, a po zapisniku o usaglašavanju potraživanja i obaveza od 30.12.2013. godine iskazano je potraživanje „Cosmopolit – Company“ prema „Viva-sport“ u iznosu od 850.523,69 dinara, koji je plaćen „Cosmopolit – Company“. Navedeni iznos od 3.984.934,84 dinara, kako proizilazi iz konačnog obračuna nije knjižen u poslovnim knjigama izvođača „Cosmopolit – Company“ i nije knjižen u poslovnim knjigama investitora, niti je iskazan u listi potraživanja prema popisu od 01.03.2013. godine ni u zapisniku o usaglašavanju potraživanja. Višak radova i naknadni radovi predstavljaju novu poziciju koja nije definisana ni ponudom ni ugovorom, a ušla je u stavku konačnog obračuna pa veštačenje o vrednosti ovih radova ne spada u oblast ekonomsko- finansijskog veštačanja, već veštačenja od strane veštaka građevinske struke koje nije predloženo. Kako je na osnovu raspoložive dokumentacije tuženi kao stečajni upravnik usaglasio potraživanje sa „Viva-sport“, to je stečajni upravnik dozvolio povlačenje menice nakon uplate usaglašenog potraživanja od strane „Viva-sport“, jer je istom bilo obezbeđeno potraživanje po osnovnom ugovoru, a ne i po osnovu naknadno izvedenih radova. S obzirm da nije bilo dokumentacije koja bi ukazivala na postojanje potraživanja na koja se poziva tužilac prema „B-Export“,tužilac je u ime „Cosmopolit – Company“ DOO podneo tužbu protiv tuženog „B-Export“ Privrednom sudu u Čačku, sedam dana nakon otvaranja postupka stečaja, tražeći razliku između nesporno utvrđenog dela potraživanja i vrednosti naknadno izvedenih radova, koja je od strane Privrednog suda u Čačku odbačena kao nedozvoljena, jer je podneta od strane neovlašćenog lica. Tuženi kao stečajni upravnik nije preuzeo tu parnicu, jer je procenio da uz tužbu nisu priloženi dokazi za osnovanost tužbenog zahteva, a da bi se vodio sudski spor bilo je neophodno i predujmiti veći iznos na ime troškova, zbog čega je smatrao da je bolje da se uradi sravnjenje sa navedenim firmama, a ne da se vodi sudski spor.

Iz navedenog proizilazi da je tuženi kao stečajni upravnik postupao u okviru prihvaćenih stadarda za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike sa profesionalnom pažnjom, zbog čega i po oceni Vrhovnog suda tužilac nije dokazao ispunjenost uslova za primenu člana 31. stav 1. Zakona o stečaju, jer nije dokazao da je tuženi postupao nesavesno, nemarno ili sa grubom nepažnjom u vršenju poslova stečajnog upravnika PD „Cosmopolit – Company“ DOO čiji je vlasnik i osnivač bio tužilac; utvrđeno je da je tuženi postupao u skladu sa odredbama Zakona o stečaju, o svojim postupcima kao stečajni upravnik obaveštavao je stečajnog sudiju (član 31. stav 2. Zakona o stečaju); kontrola njegovog rada vršena je i od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, a odbačena je i krivična prijava tužioca za zloupotrebu službenog položaja, zbog čega tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, kako je to pravilno utvrđeno pobijanom presudom.

Iz iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Kako se revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković