Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Nišu II 15301/19 od 10.06.2019. godine određeno je izvršenje radi naplate novčanog potraživanja tuženog. Izvršenje je određeno prodajom nepokretnosti koje su u katastru nepokretnosti upisane kao zajednička svojina izvršnog dužnika VV i GG, između ostalog i stana broj .. površine 27m2 u ulici ... broj .. u Nišu. Tužilac je 08.07.2003. godine sa izvršnim dužnikom VV zaključio predugovor o kupoprodaji stana - garsonjere površine 30m2 na drugom spratu stambeno-poslovnog objekta u ulici ... broj .., na parceli .. KO Niš, na kojem potpisi ugovarača nisu overeni kod suda. U predugovoru je konstatovano da je tužilac na dan njegovog zaključenja isplatio prodavcu deo cene u iznosu od 9.000 evra i da će ostatak cene u istom iznosu isplatiti do 01.11.2003. godine, a da će ugovor zaključiti nakon isplate cene u celosti. Punomoćjem Ov. 353/04 od 15.01.2004. godine vlastodavac GG, drugi investitor izgradnje označenog objekta, ovlastio je VV da u njegovo ime i za njegov račun može potpisivati ugovore o kupoprodaji stanova i poslovnog prostora u objektu u ulici ... broj .. u Nišu i primiti isplatu cene. Stambeno-poslovna zgrada u kojoj se nalazi sporni stan ozakonjena je pravnosnažnim rešenjem od 03.08.2017. godine i nakon toga upisana u katastru nepokretnosti. Izvršenje sprovodi javni izvršitelj koji je 20.06.2019. godine doneo zaključak o sprovođenju izvršenja. Taj zaključak je upisan u katastar nepokretnosti rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Niš od 11.09.2019. godine. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Nišu P 1908/19 od 11.09.2019. godine, donete u sporu tužioca protiv tuženog VV, utvrđeno je pravo svojine tužioca na predmetnom stanu. To pravo tužioca utvrđeno je i pravnosnažnom presudom zbog propuštanja istog suda P 5144/20 od 09.03.2021. godine, donete u sporu protiv tuženog GG. Prigovor tužioca podnet u izvršnom postupku odbijen je rešenjem javnog izvršitelja, a rešenjem Osnovnog suda u Nišu odbijen je i njegov prigovor izjavljen protiv tog rešenja.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom članova 20. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i članova 111. i 156. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužilac je pravo svojine na spornom stanu stekao po pravnosnažnosti presuda koje imaju konstitutivno dejstvo, nakon upisa zabeležbe javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja u katastru nepokretnosti, tako da je do promene vlasnika na predmetu izvršenja došlo u toku izvršnog postupka i tužilac, koji nema pisani ugovor o kupoprodaji, dužan je trpeti namirenje tuženog.

Drugostepeni sud je odbio tužiočevu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu. I po stanovištu tog suda, tužilac je pravo svojine na spornom stanu stekao nakon zabeležbe zaključka javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja, a saglasno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP nije dostavio ugovor o kupoprodaji stana kao dokaz o sticanju prava svojine pre toga.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi tužioca da su nižestepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Pogrešno je pravno stanovište nižestepenih sudova da presuda na osnovu priznanja P 1908/19 od 11.09.2019. godine i presuda zbog propuštanja P 5144/20 od 09.03.2021. godine imaju konstitutivno dejstvo i da je tužilac tek sa njihovom pravnosnažnošću stekao pravo svojine na stanu koji je predmet izvršenja, što ne sprečava da se izvršni postupak nastavi i novčano potraživanje tuženog naplati iz vrednosti tog stana. Obe presude su utvrđujuće i njima se samo deklariše sadržaj pravnog odnosa u prošlosti, odnosno utvđruje postojanje prava tužioca, a ne vrši se njegovo konstituisanje.

Tužilac je u podnetoj tužbi tvrdio da je za sporni stan zaključio tokom 2004. godine ugovor o kupoprodaji na kojem su potpisi ugovarača overeni kod suda, na osnovu kojeg nije mogao upisati svoje pravo svojine u javnoj knjizi jer objekat u kojem se stan nalazio nije bio upisan. Uslovi za upis objekta ostvareni su tek nakon pravnosnažnosti rešenja o njegovom ozakonjenju, kada nije mogao upisati pravo svojine na predmetnom stanu jer je izgubio primerak ugovora o kupoprodaji i isti nije mogao pribaviti iz arhive suda. Zbog toga je već u tužbi kojom je pokrenuo postupak u ovom sporu predložio da prvostepeni sud, pred kojim je ugovor overen, u skladu sa članom 240. stav 3. ZPP taj ugovor pribavi po službenoj dužnosti iz sopstvene arhive. O ovom tužiočevom predlogu prvostepeni sud nije odlučio, a drugostepeni sud je i pored toga primenio pravilo o teretu dokazivanja i po tom pravilu potvrdio prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev odbijen.

Pravilo o dokazivanju i teretu dokazivanja je materijalno-pravne prirode. Ono se primenjuje u slučajevima kada se na osnovu izvedenih dokaza i njihove ocene (član 8) ne može sa sigurnošću utvrditi određena činjenica. U ovom slučaju je to pravilo primenjeno bez prethodne odluke suda o tužiočevom predlogu da se isprava na koju se poziva, overeni ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, pribavi iz arhive prvostepenog suda po službenoj dužnosti. Zbog toga činjenično stanje u ovom sporu nije u potpunosti utvrđeno, zbog čega se sa sigurnošću ne može ispitati ni pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Iz tih razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, saglasno odredbi člana 240. stav 3. ZPP, po službenoj dužnosti iz svoje arhive pribaviti ugovor o kupoprodaji spornog stana za koji tužilac tvrdi da je zaključen tokom 2004. godine, i u zavisnosti od činjenice da li takav ugovor postoji i da li ispunjava zakonom propisanu formu, odlučiti o tužbenom zahtevu kojim se traži nedopuštenost izvršenja na predmetnom stanu, kao tužiočevom vlasništvu.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić