Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11..18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kp.br. .. livada 7. klase u površini od 2.69,74 ha upisana je kao državna svojina vlasništvo Republike Srbije, korisnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a kp. .., livada 7. klase u površini od 3.11,20 ha upisana je sa idealnim udelom od 3338/31120 kao privatna svojina vlasništvo GG iz ..., dok je udeo od 27.782/31120 državna svojina vlasništvo Republike Srbije, a korisnik je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predmetne nepokretnosti su ranije bile oduzete porodici tužioca tako što im je kp. .. oduzeta u celini dok je od kp.br. .. oduzet deo a pokojnom ocu tužioca, GG ostavljena površina od 33,38 ari. Otac tužioca, GG, preminuo je 1967. godine a tužilac je njegov jedini naslednik. Predmetne nepokretnosti su sve vreme u državini tužioca pošto je on u postupku javne licitacije od zemljoradničke zadruge „DD“ u ..., kupio kp. .. i prestali deo kp.br. .. u površini od 2.77,82 ha. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Žagubici P 783/84 od 13.12.1984. godine, utvrđeno je da je tužilac vlasnik kp.br. .. livada u površini od 2.69,74 ha u mestu zvanom „BB“ K.O. ... i kp.br. .., livada u površine od 2,77,82 ha u mestu zvanom „VV“ K.O. ..., a po osnovu kupovine na javnoj licitaciji od zemljoradničke zadruge „DD“ u ..., 1966. godine te je tuženoj Zemljoradničkoj zadruzi „DD“ u ... naloženo da to prizna i pomenute parcele po katastarskim knjigama prenese na ime tužioca, što ako ne učini, da je tužilac na osnovu te presude ovlašćen da sam izvrši prenos.Promena nosioca prava svojine na predmetnim parcelama nije sprovedena, a tužilac je 2016. godine saznao da parcele nisu upisane kao njegova svojina u javnim knjigama pa se obratio zastupniku tuženog sa predlogom za mirno rešenje spora i uz predlog dostavio fotokopiju gore navedene presude.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac bio u neprekidnoj savesnoj državini spornih parcela više do 20 godina i da je održajem stekao pravo vlasništva na tim parcelama, u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan jer je zaključio da tužilac ne može održajem da postane vlasnik u idealnom delu na kp.br. .. sa obimom 22782/31120 jer se suvlasničke kvote odnose na celu stvar dok se za pravo svojine na neopredeljenoj stvari putem održaja stiče neposrednom državinom određenog, realnog dela zajedničke stvari. Pored toga, drugostepeni sud je zaključio da je tužilac podnošenjem predloga za mirno rešenje spora tuženoj, dana 15.06.2016. godine, postao nesavestan jer je pre isteka zakonskog roka od 20 godina znao da predmetne parcele nisu njegove, računajući početak rok od 04.07.1996. godine kada je, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Službeni glasnik RS“ br. 29/96), brisan član 29. ranijeg važećeg Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, koji je sadržao zabranu sticanja prava vlasništva održajem na nepokretnosti u društvenom vlasništvu.

Međutim, po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava vlasništva na udelu od 27782/31120 od kp.br. .. livada 7. klase na mestu zvanom „VV“ ukupne površine 3.11,20 ha, upisana u ln.br. .. K.O. ..., zasniva se na činjenici da tužilac tvrdi da je u državini čitave te parcele od koje je površina od 33,38 ari već u njegovom vlasništvu pošto u tom delu nije oduzeta njegovom pokojnom ocu GG, pa tako tužilac drži, pored površine od 33,38 ari i preostalu površinu do 3.11,2 hektara koja je, u idealnom delu od 27782/31120 upisana kao vlasništvo tužene.

Pogrešan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac nesavestan jer je, dana 15.06.2016. godine, uputio tuženoj predlog za mirno rešenje spora uz koji je priložio presudu na osnovu priznanja Opštinskog suda u Žagubici P 783/84 od 13.12.1984. godine. Nesavestan držalac je onaj koji zna ili bi morao da zna da stvar koju drži nije njegova. To ovde nije slučaj pošto je tužilac predlog tuženoj za mirno rešenje spora uputio tvrdeći da je on vlasnik predmetnih nepokretnosti o čemu poseduje pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Žagubici P 783/84 d 13.12.1984. godine, a da su njegove nepokretnosti u javnim knjigama upisane „na ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“. Upis prava u javnim knjigama stvara oborivu pretpostavku da to pravo pripada onom licu u čiju korist je upisano. Podnošenjem tuženoj predloga za mirno rešenje spora i prilaganjem pravnosnažne presude tužilac je nastojao da obori tu pretpostavku, ukazujući da pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima pripada njemu a ne licu koje je u javnim knjigama upisano kao njihov vlasnik. Zbog toga ta radnja ne predstavlja dokaz tužiočeve nesavesnosti, kako je pogrešno zaključio drugostepeni sud.

Uslovi za sticanje prava vlasništva održajem propisani su odredbom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa tako što savestan i zakonit držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, i stavom 4. iste odredbe Zakona kojom je propisano da savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava, drugostepeni sud nije cenio navode žalbe tužene niti je utvrdio da li su ispunjeni uslovi propisani citiranom odredbom zakona za sticanje prava vlasništva održajem, od strane tužioca, na predmetnim parcelama.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tužene ima u vidu da je tužilac suvlasnik predmetne kp. .. livada 7. klase na mestu zvanom „VV“ ukupne površine 3.11,20 ha upisane u ln.br. .. K.O. ..., sa suvlasničkim udelom od 33,38/31120 a da se njegov tužbeni zahtev za utvrđivanje prava vlasništva na toj parceli, održajem, odnosi na preostali, realni deo te parcele koji je takođe u njegovoj državini a upisan je kao suvlasnički udeo tužene u preostalom udelu od 27.782,31120 i da obraćanjem tužioca zakonskom zastupniku tužene dana 15.06.2016. godine, nije prekinuta njegova savesna državina predmetnih parcela.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić