Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1717/19 od 15.04.2019. godine ukinuta je prvostepena presuda i rešenje od 28.12.2018. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u državinu zauzeti deo katastarske parcele ... mzv. „...“, njiva 3. klase, upisanoj u LN br. ... KO ... i to tužilac VV u površini od 109 m2, tuženi GG i ĐĐ u površini od 43 m2 i tuženi DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže određenim u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužioca VV i DD i utvrđeno da su oni vlasnici po osnovu održaja dela katastarske parcele ... njiva 3. klase upisana u LN br. ... KO ... i to protivtužilac VV u površini od 109 m2, a protivtužilac DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu petom i sedmom izreke. Odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužioca GG da se utvrdi da je vlasnik po osnovu održaja dela katastarske parcele ... njiva 3. klase upisane u LN br. ... KO ... u površini od 43 m2 u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu šestom izreke. Stavom osmim izreke odlučeno je da po tužbi tužioca i po protivtužbi tuženog GG svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom devetim izreke obavezan je tužilac da tuženom ĐĐ na ime parničnih troškova isplati iznos od 104.400,00 dinara, kao i da tuženima – protivtužiocima DD i VV iznos od 168.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana izvršnosti presude.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2843/19 od 27.05.2021. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1717/19 od 15.04.2019. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom, osmom i devetom izreke i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2202/21 od 22.07.2021. godine ukinuta je prvostepena presuda i rešenje od 28.12.2018. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u državinu zauzeti deo katastarske parcele ... mzv. „...“, njiva 3. klase, upisanoj u LN br. ... KO ... i to tužilac VV u površini od 109 m2, tuženi GG i ĐĐ u površini od 43 m2 i tuženi DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže određenim u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužioca VV i DD i utvrđeno da su oni vlasnici po osnovu održaja dela katastarske parcele ... njiva 3. klase upisana u LN br. ... KO ... i to protivtužilac VV u površini od 109 m2, a protivtužilac DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu petom i sedmom izreke. Odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužioca GG da se utvrdi da je vlasnik po osnovu održaja dela katastarske parcele ... njiva 3. klase upisane u LN br. ... KO ... u površini od 43 m2 u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu šestom izreke. Stavom osmim izreke odlučeno je da po tužbi tužioca i protivtužbi tuženog GG svaka stranka snosi svoje troškove postupka te je obavezan tužilac da tuženom ĐĐ na ime parničnih troškova isplati iznos od 104.400,00 dinara, kao i da tuženima – protivtužiocima DD i VV iznos od 168.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana izvršnosti presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom, osmom i devetom izreke.

Pošto je ocenio da je revizija dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je ocenio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred drugostepenim sudom tužilac je u listu nepokretnosti broj ... KO ... upisan kao vlasnik katastarske parcele ... mzv. „...“, njiva 3. klase koja parcela se graniči sa parcelom .../... vlasništvo tuženog VV, sa parcelom ... vlasništvo tuženog DD i sa parcelom ... čiji su suvlasnici tuženi GG i ĐĐ. Međa ovih parcela kako je upisana u katastarskim knjigama razlikuje se od međe koja se nalazi na terenu u merama i granicama koje je u nalazu i mišljenju odredio sudski veštak geodetske struke. Sudski veštak je izlaskom na lice mesta utvrdio da je sporni prostor na terenu između parcela tužioca i tuženog VV celom međom u širini oko 0,5 m, da je vidan neobrađeni deo sa 8 međnih kamenova i jednim panjem oraha. Sporni prostor između parcele tužioca i tuženih GG i ĐĐ celom dužinom međe, a u širinu od 1,5 m obrastao je travom u obliku trougla. Sporni prostor između parcele tužioca i tuženog DD celom dužine međe i širine oko 0,5 metara je neobrađen sa zasađenim stablom šljive i tri manja u nizu kao jedan međni kamen.

Prema utvrđenju drugostepenog suda ovakvo stanje na terenu između parcela stranaka postoji preko 50 godina jer su se tada pravni prethodnici tužioca i tuženog DD kao bliski srodnici dogovorili o fizičkoj deobi koju su izvršili postavljanjem međne granice i tako opredeljene katastarske parcele do podnošenja tužbe obrađivali nesmetano i bez ikakvog upozorenja, pri čemu deo parcele tuženog DD prema nalazu veštaka geometra drži i obrađuje tužilac. Takvo stanje je i sa tuženim VV. Postoji spor oko zauzeća dela tužiočeve parcele od strane tuženog GG koji je rešen na mirovnom veću 2008. godine priznanjem tuženog GG da je izvršio zauzeće koje je ovde sporno pa je vratio zauzetu zemlju tužiocu uz novčanu naknadu.

Obzirom da je ovako utvrdio činjenično stanje, drugostepeni sud je zaključio da su međne granice između parcele tužioca i parcela tuženih VV i DD postavljene 1970. godine od strane njihovih pravnih prethodnika postavljanjem međnih kamenova i zasađenog stabla voćki, da su vlasnici parcela svoje nepokretnosti obrađivali u okviru tako postavljenih granica neometajući jedno drugo s uverenjem da drže i koriste svoje vlasništvo, ali da tako uspostavljene mere i granice nisu u saglasnosti sa stanjem u javnim knjigama, „katastarskom planu“, pa je ocenio da su u vreme podnošenja tužbe ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tuženih VV i DD propisani članom 28. stav 4. u vezi člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zbog toga je primenom člana 3. i 37. istog zakona odbio zahtev tužioca za predaju u posed spornih katastarskih parcea prema svim tuženima, a usvojio protivtužbeni zahtev tuženih VV i DD za utvrđenje prava svojine na spornim parcelama. Istovremeno je odbio protivtužbeni zahtev tuženog GG zasnivajući odluku na utvrđenim činjenicama da je granica parcela ovih parničnih stranaka u skladu sa odlukom mirovnog veća iz 2008. godine, nakon koje je tuženi GG vratio tužiocu zauzeto zemljište i da stoga granična međa među njima nije sporna.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizijom se osnovano ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 4. ZPP koja je bila od uticaja na pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a time i na pravilnost pobijane presude.

Prema stanju u spisima drugostepeni sud je pobijanu odluku doneo u sednici veća, a ne nakon održane rasprave koju je bio u obavezi da održi shodno odredbi člana 383. stav 4. ZPP. Navedenom odredbom propisano je da će drugostepeni sud da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stranju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu malae vrednosti. Imajući u vidu da je drugostepeni sud propustio da održi raspravu, nakon što je prethodna drugostepena odluka ukinuta rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2843/19 od 27.05.2021. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje, na kojoj bi izveo dokaze radi utvrđenja bitnih činjenica i dao svoju ocenu izvedenih dokaza čime bi postupio po nalogu iz navedenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda, to se zbog ovog propusta drugostepenog suda ne može oceniti pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Naime izostanak označenja dokaza koji su izvedeni za posledicu ima nemogućnost ocene pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja jer se ne može utvrditi da li je utvrđeno činjenično stanje istovremeno i stvarno stanje činjenica bitnih za primenu materijalnog prava iz članova 28., 37. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, pravilno utvrditi bitne činjenice i doneti novu i pravilnu odluku.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 415. stav 1 ZPP

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić