U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene “BB“ ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/16 od 03.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 04.09.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/16 od 03.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 734/12 od 16.11.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je apsolutno ništav ugovor o kreditu broj ... od 17.09.2009. godine, zaključen između tuženog i SZR „VV“, AA, preduzetnik, ..., u delu odredbe člana 5. tačka 1. kojom je propisano da je „osnovna kamatna stopa promenjiva i ona se utvrđuje aktima banke, kamatna marža je promenjiva i ona se posebno utvrđuje za svakog klijenta na bazi njegovog boniteta“ i odredbama člana 5. tačka 4, 6. tačka 3, 9. tačka 1. i 9. tačka 3. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi ništavost ugovora o kreditu broj ... od 17.09.2009. godine, koji je zaključen između tuženog i SZR „VV“, AA, preduzetnik ..., u preostalom delu ugovora, osim u delu kako je bliže navedeno u stavu prvom izreke presude, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo dve založne izjave tužioca koje su overene pred Opštinskim sudom u Valjevu dana 18.09.2009. godine pod Ov. br. ... i dana 29.09.2009. godine pod Ov. br. ... i da ne proizvode pravno dejstvo dve vansudske izvršne hipoteke upisane na strani 2, 5 i 8 u list nepokretnosti broj ... KO ..., Službe za katastar nepokretnosti ..., na nekretninama bliže navedenim u izreci, radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca od dužnika - korisnika kredita SZR „VV“ AA, preduzetnika ... u iznosu od CHF 216.500 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu BB ..., važećem na dan uplate, otplata svih relevantnih indeksiranih iznosa vrši se u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu BB ... važećem na dan otplate, sa rokom otplate od 167 meseci računajući od dana puštanja kredita u tečaj, uključujući grejs period od 12 meseci po kamatnoj stopi od 9% i kamatom za dugi period u trajanju od 155 meseci po kamatnoj stopi od 12,66% i svim ostalim obavezama iz navedenog ugovora o kreditu i založnoj izjavi, a do konačnog izmirenja duga u korist poverioca „BB“ ... . Stavom četvrtim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca u delu u kome je tražio da sud naloži brisanje navedenih hipoteka iz nadležnog registra nepokretnosti, što bi tuženi bio dužan da prizna. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 345.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/16 od 03.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 734/12 od 16.11.2015. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 734/12 od 16.11.2015. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.150,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je zaključila sa SZR „VV“ preduzetnika AA, ovde tužioca, ugovor o kreditu broj ... dana 17.09.2009. godine, kojim je dužniku odobren kredit sa valutnom klauzulom u iznosu od 216.520 CHF u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu banke, a čija je namena refinansiranje postojeća tri kreditna zaduženja dužnika. U odredbi člana 5. tačka 1. tog ugovora, dužnik je obavezan da u trajanju od 12 meseci plati kamatu po kamatnoj stopi od 9%, što je osnovna kamatna stopa i kamatnu maržu od 0,50%, a u trajanju od 155 meseci po kamatnoj stopi od 12,66%, koja se sastoji od osnovne kamatne stope od 9,50% i kamatne marže od 3,16%. Osnovna kamatna stopa je promenjiva i ona se utvrđuje aktima banke, a kamatna marža je takođe promenjiva i ona se posebno utvrđuje za svakog klijenta na bazi njegovog boniteta.

U odredbi člana 5. tačka 4. ugovora, propisano je da su osnovna kamatna stopa i kamatna marža promenjive i da banka zadržava pravo da u toku trajanja kredita, bez dalje saglasnosti klijenta i bez zaključivanja posebnog aneksa ugovora, izmeni visinu osnovne kamatne stope ili kamatne marže u skladu sa aktima banke ili u skladu sa promenama kreditnog boniteta klijenta, u toku korišćenja kredita. U odredbi člana 9. tačka 1. ugovora propisano je da će u slučaju docnje banka obračunati i naplatiti od dužnika kamatu u visini od 0,1% na dnevnom nivou, a u odredbi člana 9. tačka 3. da je visina zatezne kamate promenjiva i regulisana aktima poslovne politike banke. Dana 18.09.2009. godine, tužilac je dao založnu izjavu na osnovu koje je u korist banke izvršena vansudska hipoteka u listu nepokretnosti broj ... KO ..., na nekretninama u vlasništvu tužioca. Rešenjem Agencije za privredne registre od 15.05.2012. godine SZR „VV“ brisan je iz registra privrednih subjekata. Tužbom od 08.10.2012. godine tužilac je tražio da sud utvrdi da je taj ugovor ništav jer je suprotan načelima ravnopravnosti, poštenja i savesnosti, zabrane i zloupotrebe prava i načelu jednake vrednosti davanja iz člana 11. do 15. Zakona o obligacionim odnosima i tužbom tražio da sud utvrdi da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo dve založne izjave tužioca, kao i dve vansudske izvršne hipoteke upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... Službe za katastar nepokretnosti ... .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio utvrđenje ništavosti ugovora o kreditu u delu odredbe člana 5. tačke 1. kojim je propisano da je osnovna kamatna stopa promenjiva i da se utvrđuje aktima banke, da je kamatna marža promenjiva i da se posebno utvrđuje za svakog klijenta na bazi njegovog boniteta i odredbama člana 5. tačka 4, 6. tačka 3, 9. tačka 1. i 9. tačka 3. predmetnog ugovora, a preostali deo tužbenog zahteva tužioca odbio kao neosnovan, pošto je našao da predmetni ugovor može da opstane i bez tih odredbi u smislu odredbi člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo dve založne izjave overene pred Opštinskim sudom u Valjevu dana 18.09.2009. godine pod brojem Ov. ... i dana 29.09.2009. godine pod brojem Ov. ... i da ne proizvode pravno dejstvo dve vansudske izvršne hipoteke upisane na strani 2, 5 i 8 u list nepokretnosti broj ... KO ..., Služba za katastar nepokretnosti ... na nekretninama u vlasništvu založnog dužnika, ovde tužioca, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan, pošto je zaključio da jednostrana hipoteka koja je nastala na osnovu založne izjave tužioca sadrži sve bitne elemente koji su propisani Zakonom o hipoteci, te kao takva proizvodi pravno dejstvo sve dok hipotekarni dužnik odnosno tužilac ne ispuni svoju obavezu prema tuženom, odnosno banci. Takvu odluku prvostepenog suda, kao pravilnu i na zakonu zasnovanu, prihvatio je i drugostepeni sud.

Imajući u vidu navedeno, pravilno sudovi nalaze da je neosnovan zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti ugovora o kreditu u celosti, osim u delu odredbe člana 5. tačka 1. ugovora i odredbama člana 5. tačka 4, 6. tačka 3, 9. tačka 1. i 9. tačka 3. predmetnog ugovora, kao i tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo dve založne izjave i dve vansudske izvršne hipoteke, te pravilno u tom delu odbili zahtev tužioca kao neosnovan.

Naime, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da predmetni ugovor može da opstane i bez tih odredbi u smislu odredbe člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i da su pravno valjane založne izjave po osnovu kojih je upisana hipoteka u korist tuženog jer su nastale sa ciljem da se obezbedi potraživanje banke kao celine, što znači da se obezbeđivanje prostire kako na glavno, tako i na sporedna potraživanja koja su predmet ugovora o kreditu od 17.09.2009. godine. Hipoteka, kao sporedno pravo deli sudbinu glavnog potraživanja, pa prema tome hipoteka koja je zasnovana na osnovu predmetne založne izjave, prestaće da postoji tek prestankom potraživanja zbog čijeg je obezbeđenja ustanovljena. Kako založne izjave tužioca na osnovu koje je upisana hipoteka u korist tužene banke postoje pre svega radi zaštite i obezbeđenja njenog potraživanja, a sud utvrdio ništavost samo pojedinih odredbi predmetnog ugovora o kreditu, koje ne povlače ništavost celokupnog ugovora, to obaveza tužioca prema tuženoj i dalje ostaje na snazi, zbog čega pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da tužbeni zahtev tužioca u ovom delu nije osnovan.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, koje je u potpunosti, jasno i obrazloženo, cenio drugostepeni sud.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić