Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Stambolić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Šidu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1796/2019 od 07.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1796/2019 od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3164/2016 od 05.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da svakom od tužilaca, na ime materijalne štete - izmakle dobiti isplati, iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 227.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1796/2019 od 07.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3164/2016 od 05.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), i ocenio da je revizija tužilaca nedozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.02.2016. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 8.440.000,00 dinara. Podneskom od 22.06.2016. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od po 3.980.250,00 dinara za svakog tužioca, o kom zahtevu je odlučeno prvostepenom presudom donetom 05.11.2018. godine. Drugostepena presuda je doneta je 07.11.2019. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je iznosio 123,3956 dinara. Vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje se prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno, tako da vrednost predmeta spora pobijanog dela za oba tužioca iznosi po 32.256,01 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić