.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8893/2023
25.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vlatko Jokić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6597/20 od 22.09.2021. godine, u sednici održanoj 25.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6597/20 od 22.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6597/20 od 22.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16963/19 od 29.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim, suvlasnik sa 14/100 idealnih delova na nepokretnostima: stanu broj ..., u Ulici ... u ..., na stanu broj ..., u Ulici ... u ..., kao i na kući u ..., u Ulici .., što je tuženi BB iz ... dužan da prizna i da trpi i da dozvoli da tužilja na osnovu presude upiše svojinsko pravo u katastarske i druge javne knjige kada se za to budu stekli zakonski uslovi, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualno postavljen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime bračne tekovine isplati naknadu u novcu od 2.528.552,08 dinara sa zateznom kamatom od 07.10.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 322.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6597/20 od 22.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, na osnovu člana 403. stav 1, člana 404. stav 1. i člana 407. stav 1. tačka 3. i 4. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim suvlasnik sa 14/100 idealnih delova na predmetnim nepokretnostima, odnosno eventualno obavezivanje tuženog da tužilji na ime bračne tekovine isplati naknadu u novcu, a nižestepeni sudovi su odlučili odbijanjem kako osnovnog, tako i eventualnog tužbenog zahteva tužilje, kod utvrđenog da su predmetne nepokretnosti stečene isključivo iz posebnih sredstava tuženog i njegovih roditelja, koja imovina je sticana pre zaključenja braka parničnih stranaka, a čijem sticanju tužilja nije doprinela, niti je za vreme braka uvećala., te da nije postojala porodična niti ekonomska zajednica parničnih stranaka sa roditeljima tuženog.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer je pobijana presuda doneta primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revizijom tužilje se ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti da je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za posebnu reviziju.
Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.04.2010. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 21.854 evra.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužilje nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
