.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8894/2021
20.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Vojvodić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Užicu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr1 20/21 od 24.09.2021. godine, u sednici održanoj 20.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr1 20/21 od 24.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr1 20/21 od 24.09.2021. godine..
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu Prr1 4/21 od 17.08.2021 godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku plati iznos od 174.894,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate, dok se veći zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku plati iznos od još 27.478,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 48.611,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Užicu Gžrr1 20/21 od 24.09.2021. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je prvostepena presuda, a žalbe tužioca i tužene odbijene kao neosnovane. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu naknadi troškove žalbenog postupka. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužene kojim je tražila da se obaveže tužilac da joj naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U ovom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Užicu St 31/11, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužiocu sa pripadajućom kamatom, dok je odbijen zahtev u delu za isplatu iznosa zatezne kamate pripisane glavnici, a koja predstavlja razliku između obračuna potraživanja po osnovu konformne i proporcionalne metode. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Stoga, polazeći od odluke Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 73/12) kojom je utvrđeno da odredba člana 3. stav 3. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom, a u suticiji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, pravilno su sudovi prihvatili metod obračuna glavnog potraživanja sa kamatom obračunatom prostim interesnim računom od 23.08.2013. godine (kada je utvrđeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca).
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 19.01.2021. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 202.373,50 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
