Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž3 285/22 od 08.09.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž3 285/22 od 21.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog BB i potvrdio rešenje sadržano u prvom stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 245/21 od 23.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 245/21 od 23.02.2022. godine u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti, ugleda, kao i pretpostavke nevinosti, solidarno isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 23.02.2022. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 245/21 od 23.02.2022. godine, tako što je tužilac obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka i to tuženom „Dan Graf“ d.o.o. Beograd, u iznosu od 58.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršenje pa do isplate, a tuženom BB u iznosu od 35.900,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženom „Dan Graf“ d.o.o. Beograd na ime naknade drugostepenog postupka isplati iznos od 53.600,00 dinara. Stavom petim izreke, tužilac je obavezan da tuženom BB na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 53.600,00 dinara.

Protiv stavova drugog, trećeg, četvrtog i petog izreke pravnosnažne presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tuženi „Dan Graf“ d.o.o. Beograd je dostavio odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po služnoj dužnosti, a revizijom tužioca se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu „Danas“ je ...2018. godine dato saopštenje pres-službe „VV“ sa naslovom „BB izgubio spor protiv AA“, a u tekstu je navedeno da je „BB izgubio spor protiv AA“, kao i „BB je isključeni član VV koje se lažno predstavljao kao zastupnik grupe građana VV-AA na ... . Nakon izbacivanja, BB je davao izjave za medije kojima obmanjuje javnost, a medijski prostor je dobijao u „Srpskom telegrafu“, „Informeru“ i TV „Pink“. BBje izbačen u trenutku kada je otkriveno da je pre lokalnih izbora 2016. godine falsifikovao izbornu listu pokreta VV i sebe stavio na prvo mesto“, i naredni tekst „Nakon toga se pojavio vrlo jasan dokaz da je BB zapravo član ... stranke – fotografija na kojoj se vidi da sedi u prvom redu na zasedanju Opštinskog odbora ...“. Kao reakcija na navedeni tekst, ...2018. godine na internet portalu istog medija www.danas.rs, objavljen je tekst pod naslovom „Preuzimanje krivice“ iznad kojeg stoji nadnaslov „Povodom teksta BB izgubio spor protiv AA“ ispod kog naslova stoji tekst „Laži i manipulacije kojima se služi pres-služba VV zaista nemaju kraja“. U tekstu je, pored ostalog, navedeno i: „Istina je da sam tužio AA kao saučenika u izvršenju krivičnog dela jer je omogućio GG da tekst objavi na sajtu VV“. Dalje je u tekstu navedeno i sledeće: „Iskreno moram priznati da bih bio zadovoljniji da je osuđen i AA jer je on, po mom mišljenju, mozak operacije, ali poštujem sudske odluke“, zatim tekst „Strategija odbrane AA pred sudom leži u pronalaženju VV fanova koji su spremni da za njega preuzmu odgovornost“, kao i sledeći tekst „Posle navodnih kadrovskih promena, očito je da se ništa nije promenilo u VV. AA i dalje vodi glavnu reč. I dalje se saopštenja objavljuju na privatnom sajtu AA, a ne na sajtu organizacije. I pres-služba VV nastavlja da zloupotrebljava organizaciju (što god to bilo stranka ...), zarad ličnog promovisanja AA iznošenjem neistina“. Pored ostalog u tekstu piše da je isti potpisan od strane BB, nakon što je 18.12.2017. godine doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1422/16 u krivičnom predmetu protiv okrivljenog GG zbog krivičnog dela uvrede i AA zbog krivičnog dela uvrede u pomaganju, po privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca BB, a kojom je GG oglašen krivim, jer je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, dok je AA oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. i člana 35. KZ. U obrazloženju presude navedeno je da je utvrđeno da je internet sajt „VV“ osnovan od strane grupe građana „VV“, da isti nema urednika budući da nema status medija, a da svi članovi pokreta imaju pravo i mogućnost da objave tekstove na sajtu, bez bilo čije prethodne ili naknadne saglasnosti. Pres-tim pokreta se stara o održavanju sajta, a okrivljeni AA je registrant i tehničko lice za domen VV.rs, ali iz dokaza izvedenih tokokm postupka, sa dovoljnom izvesnošću ne može da se utvrdi da je okrivljeni AA urednik tog sajta, te da je isti objavio sporni tekst, odnosno da je stavio na raspolaganje sredstva za izvršenje krivičnog dela. Nije dokazano postojanje umišljaja, odnosno nije dokazano da je okrivljeni svojim radnjama doprineo izvršenju krivičnog dela, kako je navedeno u obrazloženju presude krivičnog suda. U vreme objavljivanja spornog teksta tužilac je bio narodni poslanik Skupštine Republike Srbije. U istom mediju je ...2018. godine, radi potpune informisanosti javnosti u vezi sa objavljenim tekstovima, tuženi „Dan Graf“ d.o.o. objavio izvinjenje punomoćniku tužioca, advokatu Vojinu Biljiću, zbog netačnih informacija koje se na njega odnose, a koje se nalaze u spornom tekstu od ...2018. godine. Izdavač medija „Danas“ je tuženi „Dan Graf“ d.o.o. Beograd.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio, tako što je tužene solidarno obavezao da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede, časti, ugleda, kao i pretpostavke nevinosti isplati iznos od 100.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, pošto je zaključio da iz sadržaja spornog teksta proizlazi da je tužilac, prema mišljenju autora, stvarni učinilac krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, bez obzira na oslobađajuću presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1422/16 od 18.12.2017. godine. Naime, po mišljenju prvostepenog suda, sporni tekst sugeriše da tužilac organizuje svoje pristalice, odnosno pristalice pokreta čiji je čelnik „VV“, da preuzimaju krivicu za krivična dela koja je tužilac zapravo učinio, kao i odgovornost za takva dela, te da je tužilac u tom smislu „mozak operacije“, i koristi svoju poziciju i uticaj za izbegavanje krivične odgovornosti i sankcija, što je ujedno i zaključak koji prosečan čitalac stiče kada čita sporne tekstove i formira svoj vrednosni sud o ličnosti tužioca. Zbog toga je prvostepeni sud zaključio da je reč o informacijama koje su povredile čast i ugled tužioca, jer je on omalovažen, nipodaštavan i odrečene mu se elementarne osobine ljudskosti u vidu nebrige za tuđi psiho-fizički integritet i dostojanstvo, kao i saosećanje za njih, u cilju da prikažu tužioca u lažnom svetlu i da mu pripišu osobine koje on nema. Tokom postupka nije dokazano da je tužilac učinilac bilo kakvog krivičnog dela, pa mu je, po mišljenju prvostepenog suda, povređena pretpostavka nevinosti, jer je označen kao lice koji je stvarni učinilac krivičnog dela, bez obzira na to što je oslobođen krivice, gore navedenom presudom. Iz tih razloga, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 9, 73, 79,112, 113, 114, 115. i 117. Zakona o javnom informisanju i medijima, člana 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 232. Zakona o parničnom postupku i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, tužbeni zahtev tužioca delimično usvoji.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da sporna informacija objavljena u tekstu i to „Iskreno moram priznati da bih bio zadovoljniji da je osuđen i AA jer je on, po mom mišljenju, mozak operacije, ali poštujem sudske odluke“, kojom tuženi BB tužioca označava kao nekog ko je „mozak operacije“ u vezi sa krivičnim postupkom vođenim po njegovoj privatnoj krivičnoj tužbi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1422/16, u kom je pored osuđenog GG bio optužen i tužilac, AA, a koji je pravnosnažno oslobođen da je izvršio krivično delo uvrede, predstavlja mišljenje tuženog BB na koje on ima pravo kao politički akter i učesnik u javnoj političkoj debati. Takođe, deo spornog teksta koji se odnosi na rukovođenje i upravljanje u pokretu VV čiji je tužilac predstavnik i najistaknutiji član, po mišljenju drugostepenog suda, se može da smatra konstruktivnom kritikom, a kojom se, opet po mišljenju tuženog BB, ukazuje na mane i nedostatke u organizaciji i rukovođenju tim pokretom, koje kritičko mišljenje tužilac mora da trpi, jer isto ne izlazi van tužiočeve funkcije i njegovog političkog angažmana i ne zadire u njegovu privatnost. Po nalaženju drugostepenog suda, sporni deo teksta u kom se navodi „Strategija odbrane AA pred sudom leži u pronalaženju VV fanova koji su spremni da za njega preuzmu odgovornost“, a na osnovu kojih navoda je i formiran nadnaslov teksta „Preuzimanje krivice“, takođe predstavlja mišljenje tuženog BB, kao učesnika krivičnog postupka koji vodi protiv tužioca u pogledu objavljenih tekstova, a koje se tiče njihovih političkih aktivnosti i javnih nastupa. Pri odlučivanju, drugostepeni sud je imao u vidu da se u spornom tekstu ne navodi da je tužilac saučesnik već da ga je tuženi BB tužio kao saučenika, niti je navedeno da je tužilac kriv, već da je protiv njega isti tuženi podneo krivičnu tužbu pokušavajući da dokaže krivično delo uvrede, dok se iz sadržaja spornog teksta vidi da tužilac nije osuđen u krivičnom postupku koji je protiv njega pokrenuo tuženi BB, pa se suprotno zaključku prvostepenog suda, po mišljenju drugostepenog suda ne može da smatra da je spornim tekstom tužiocu povređena pretpostavka nevinosti. Drugostepeni sud je zaključio da sporni navodi u tekstu od ...2018. godine predstavljaju mišljenje i konstruktivnu kritiku tuženog BB, kao političkog aktera, a odnose se na polički pokret „VV“, koji tužilac predstavlja u Narodnoj skupštini i čiji je najistaknutiji član i na tužioca kao nosioca javne funkcije – narodnog poslanika i aktera političkog života, dat u političkoj polemici – debati, a kao reakcija na tekst objavljen u istom mediju u kom je objavljeno saopštenje pres-službe navedenog političkog pokreta koje se bavi političkim angažmanom i postupcima tuženog BB na koje je taj tuženi ima pravo, kao učesnik debate, s obzirom na šire granice slobode izražavanja mišljenja kada se isto odnosi na političara u vezi sa vršenjem njegove političke funkcije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Sloboda izražavanja propisana je u odredbi člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, tako što shodno članu 1. te odredbe Konvencije, svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanje sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Na osnovu stava 2. te odredbe Konvencije, pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudova.

Zakon o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14... 12/16) u odredbi člana 8. propisuje, položaj nosilaca javnih i političkih funkcija, tako što izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije je dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju vodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja. U javnim glasilima slobodno se objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, osim kad je drugačije određeno zakonom, shodno odredbi člana 4. stav 1. istog zakona.

U konkretnom slučaju, sporni tekst sadrži kritičko mišljenje tuženog BB o ishodu krivičnog postupka vođenog po njegovoj privatnoj krivičnoj tužbi protiv GG koji je osuđen za krivično delo uvrede i tužioca AA koji je pravnosnažno oslobođen da je izvršio to krivično delo, tako što je tuženi BB izneo svoj stav da je AA „mozak operacije“ i da strategija njegove odbrane pred sudom leži u pronalaženju „fanova VV“ koji su spremni da za njega preuzmu odgovornost, a na osnovu kojih navoda je formiran nadnaslov teksta „Preuzimanje krivice“. Dakle, dnevni list „Danas“, čiji je izdavač tuženi „Dan Graf“ d.o.o. je preneo izjavu tuženog BB datu u okviru političke debate u vezi sa načinom funkcionisanja članstva pokreta „VV“. Pošto je u vreme objavljivanja spornog teksta tužilac bio narodni poslanik Skupštine Republike Srbije, kao predstavnik i najistaknutiji član pokreta „VV“, sledi da je on dužan da trpi iznošenje kritičkog mišljenja koje se odnosi na politiku koju sprovodi bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tog mišljenja, jer su granice prihvatljive kritike uvek šire kada se odnose na političke stranke i njihove aktivne članove, na šta je Evropski sud za sudska prava ukazao u presudi Filipović protiv Srbije, predstavka broj 27935/05, presuda od 20. novembra 2007. godine objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 114/2007 od 08. decembra 2007. godine. Do dopuštenog ograničenja prava na slobodu izražavanja koje ne predstavlja njegovu povredu može doći samo u slučaju kada su kumulativno ispunjeni uslovi i to: 1) da je zasnovano na zakonu; 2) da ima legitiman cilj u opštem ili privatnom interesu (zaštita ugleda ili prava drugih); 3) da je postignuta pravična ravnoteža između prava na slobodu izražavanja sa jedne strane i potrebe zaštite legitimnog cilja koja je razlog za ograničenje tog prava. Krivično delo „uvreda“ propisano je odredbom člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, što znači da je ograničenje prava na slobodu izražavanja propisano zakonom i služi legitimnom cilju zaštite ugleda tužioca. Međutim, u konkurenciji prava na slobodu izražavanja medija i prava političara da zaštiti svoj ugled, u ovom slučaju preteže pravo na slobodu izražavanja. Tako je u predmetu Oberschlick protiv Austrije (prestavka broj 28834/92), Evropski sud za ljudska prava razjasnio obim većeg stepena tolerancije koju političari moraju da imaju, a što je naročito važno za izabranog predstavnika naroda, što je i ovde slučaj. Na sličan način je u presudi Lingens protiv Austrije (prestavka 103/86), Evropski sud za ljudska prava ukazao da političari neminovno i svesno izlažu detaljnoj analizi svaku svoju reč i postupak od strane novinara i javnosti u celini i zato moraju da pokažu veći stepen tolerancije. Sloboda štampe pruža javnosti jedno od najboljih sredstava za upoznavanje sa idejama i stavovima političkih lidera i formiranje mišljenja o tim idejama i stavovima, jer ne samo da štampa ima zadatak da prenosi takve informacije i ideje, već javnost takođe ima pravo da ih prima.

Tuženi mediji je, u konkretnom slučaju, preneo izjavu tuženog BB koja delom sadrži i njegov vrednosti sud o tome da je tužilac „mozak operacije“, a vrednosti sud nije podoban dokazivanju. Sloboda štampe posebnu važnost ima u političkoj debati, jer omogućuje javnosti da formira mišljenje o idejama i stremljenjima političkih lidera pa sledom toga omogućuje i slobodu političke debate koja je u osnovi svakog demokratskog društva. Pošto je tužilac pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1422/16 od 18.12.2017. godine oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvrede na štetu privatnog tužioca BB, iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. i člana 35. KZ, kako je u predmetnom članku jasno navedeno i preneta izjava tuženog BB da on poštuje sudske odluke, sledi da spornim tekstom nije povređena pretpostavka nevinosti tužioca, niti je medij preuzeo ulogu suda, pošto je javnost istinito obaveštena o ishodu krivičnog postupka vođenog po privatnoj krivičnoj tužbi tuženog BB protiv tužioca. Zbog toga tužilac neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka tuženom „Dan Graf“ d.o.o. na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud odluku kao u stavu drugom izreke doneo je primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić